Etnička netrpeljivost je toliko duboka u Mitrovici, da glavni most koji povezuje severni i južni deo grada koriste samo policija i vojna vozila. Vojnici u uniformama UN-a opslužuju kontrolne tačke na prilazima mostu, dok su iza bodljikave žice francuski padobranci.
Bajram Redžepi, nekadašnji gradonačelnik Mitrovice i bivši premijer Kosova, zalaže se za plan o samoupravi, u kojem su, kako kaže, predviđene mere za zaštitu Strba.
“Onimisle da će se osećati bezbednije, ako dobiju svoju opštinu. Zato sam izašao sa predlogom prema kojem bi grad imao dve opštine, u prelaznom periodu od tri godine.”
Međutim taj plan se ne dopada ni Srbima ni Albancima. Srbi žele više od privremene samouprave i ne pristaju da budu povezani sa južnim delom grada. Albanci pak žele jedinstveni grad i protive se formiranju srpske opštine, jer smatraju da bi to bio prvi korak ka otcepljenju severnog dela Kosova. Nekadašnji američki diplomata Džerard Galuči, administrator UN u Mitrovici, citira reči američkog pesnika Roberta Frosta, koji je rekao da dobre ograde stvaraju dobre komšije. Galuči zagovara samoupravu za severni deo Mitrovice.
“Mislim da će se Kosovo sastojati od opština koje će, u nekim delovima, imati jaku autonomiju. U delovima u kojima su Srbi u većini, oni će verovatno biti zainteresovani da tu autonomiju koriste. Verujem da će biti načina da oni zadrže otvorene veze sa Beogradom.”
Galuči odbacuje bojazan da bi veća samouprava u severnom delu Mitrovice mogla da bude uvod u podelu Kosova.
“Neće biti podele. Kontakt grupa je tako rekla. Kosovo će biti jedinstveno, bez obzira na status.”
Redžepi priznaje da će biti potrebno mnogo vremena, da se razvije poverenje između Albanaca i Srba u Mitrovici. On kaže da zna da se jedan broj Srba zalaže za podelu Kosova, ali ističe da to, čak i kada bi se dogodilo, ne bi bilo dobro rešenje za kosovske Srbe.
“Trećina Srba koji žive na Kosovu, je na severu. Međutim dve trećine žive u drugim delovima Kosova. U slučaju da dođe do podele, šta učiniti sa ostalim Srbima?”
Glavni pregovarača UN, Marti Ahtisari, naglasio je da bez obzira na rešenje statusa, Srbima moraju biti pružene bezbednosne garancije, s obzirom da su najveća manjina na Kosovu.