U ovoj godini, deceniju i po nakon izbijanja ratova na tlu bivše Jugoslavije, trebalo bi da se okonča stvaranje novog političkog poretka na zapadnom Balkanu. Međutim, vodeći nemački stručnjaci za ovaj region smatraju da trenutni razvoj na zapadnom Balkanu daje doduše ponešto razloga za optimizam, ali i povod za najdublju zabrinutost. U svojoj analizi pod nazivom „Sumorne perspektive“ profesorka Univerziteta u Minhenu Marie Janine Calic u časopisu „međunarodna politika“ podsetila je da je i poslednja jugoslovenska republika, Crna Gora, postala nezavisna i da Kosovo die ka nezavisnosti.
„Doduše čini se da je krajnje vreme za rešenje statusnog pitanja, ali ono nije svemoguće lekovito sredstvo za rešenje dubokih regionalnih problema. Amerikanci i Evropljani su, s obzirom na u međuvremenu izmenjene političke prioritete, sami sebe pritisli da postignu uspeh. Realističnu procenu situacije smenilo je zato ulepšavanje stvarnosti. Time na kocku nije stavljena samo stabilnost regiona, već i ugled zapadnih aktera“, ocenjuje se u analizi.
Marie-Janine Calic ukazuje da doduše „evropska persektiva deluje kao najvažniji i najdelotvorniji podstrek za unutrašnje reforme i rešavanje sukoba u Jugoistočnoj Evropi“. No dodaje da je pitanje „da li će uopšte i kada zemlje zapadnog Balkana stvarno pristupiti EU“, jer su propali referendumi o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji pothranili sumnje u ispravnost širenja na jugoistok.
U analizi se ističe da nije samo politički podstrek zemljama regiona oslabio, već i finansijska podrška. Od 2002. do 2005. međunarodna pomoć zapadnom Balkanu opala je za trećinu – sa 149 na 106 evra po stanovniku, pri čemu sve veći deo i te sume čine krediti.
Zbog svega toga balkanske zemlje „srljaju u opasnost da dospeju u geto-situaciju“. Jer „kada Rumunija i Bugarska, možda i Hrvatska u ovoj deceniji pristupe EU, usred Evrope ostaje bela fleka na političkoj karti“.
„Četiri države sa samo 22 miliona stanovnika biće okružene članicama EU sa 493 miliona građana i biće ograđene ne samo strogim viznim režimom, već i povećim jazom u stepenu blagostanja“, kaže se u analizi jedne od najuglednijih nemačkih stručnjaka za Balkan.
Dodaje se da se stanje na zapadnom Balkanu „donekle stabilizovalo, da je postignut napredak u demokratizaciji, slobodi medija i stvaranju opravne države“. Ali, „nestabilne vlade, prijemčivost za ekstremni nacionalizam i i progon manjina i dalje su na dnevnom redu“ iz čega proističe „preteći scenario za zapadni Balkan“.
Ukazuje se na strukturalne blokade u Bosni i Hercegovini, na preterani optimizam kada je reč o Crnoj Gori, ulepšavanje bilansa o stanju na Kosovu i o političkoj nestabilnosti u Srbiji. Zato se u zaključku navodi da se „sve mutnije perspektive balkanskih zemalja da u dogledno vreme uđu u EU“.
„Što je širenje EU na jugoistok Evrope sve manje verovatno i sve dalje, to je sve slabiji i uticaj EU na rešavanje složenih problema na Balkanu. A ako više nema verodostojnih podsticaja za sprovođenje bolnih reformi, diskredituju se političaki partneri u regionu. S druge strane nestaju značajni impulsi za rešavanje sukoba, ako - kao na Kosovu – politički proces i razgovori o pridruživanju teku na dva zasebna koloseka“, ocenjuje se u analizi.
Zaključuje se da su „pred EU na Balkanu u narednoj godini novi zadaci“ za koje je međutim Unija „pripremljena na način koji gori ne može da bude“.