Pre pola stoleća, Gvozdena zavesa je po samoj sredini bila privremeno pocepana. Milioni Mađara su 1956. ustali protiv staljinističkog režima, ali se to na posletku završilo neuspehom. Knjiga Čarlsa Gatija pod naslovom «Propale iluzije – Moskva, Vašington, Budimpešta i revolt 1956», predstavljena je pre nekoliko dana u Centru «Vudro Vilson» u Vašingtonu. Politikolog rođen u Mađarskoj, sa Univerzitea «Džons Hopkins», kaže da njegova knjiga ne samo da preispituje događaje tokom revolucije, nego pokreće nova pitanja.
«Jedno pitanje je da li je poraz revolucije bio neminovan, a drugo, da li su Mađari ili Amerikanci mogli da učine nešto drugačije da bi revolucija uspela.»
Oktobra 23, 1956, kada su mađarski studenti počeli demonstracije protiv komunističke vlasti koju je postavila sovjetska vlada, u vazduhu se osetila sloboda.
«Pobude su im bile opravdane. Smatrali su da je pravda važnija od prihvatanja ograničenja koja su im nametnuli Sovjeti.»
U jednom trenutku, izgledalo je kao da je protest na ivici uspeha. Sovjeti su, međutim, poslali svoje tenkove. Kongresmen Tom Lantos, rođen u Mađarskoj, vodeći demokrata u Odboru Predstavničkog doma za odnose sa inostranstvom, podneo je Predstavničkom domu na usvajanje rezoluciju kojom se pozdravlja 50-ogodišnjica i odaje pošta Mađarima koji su se borili za slobodu i demokratiju. Lantos kaže da su ti borci bili heroji.
«Mnogi su pobijeni, desetine hiljada su morale da napuste zemlju i, naravno, oni su svedoci koji su preživeli.»
Profesor Gati je otišao iz svoje rodne Mađarske 1956. Njegova knjiga je istovremeno i podsećanje na politiku Vašingtona prema Mađarskoj tokom revolucije.
«20 do 30 odsto knjige je o delovanju, odnosno nedelovanju Sjedinjenih Država. Ukratko ja to – ironično – kažem ‘NATO’. Akcije nije bilo, samo priče. Mislim da se time sumarno objašnjava stav Vašingtona u to vreme.»
Gati odbacuje tezu da su Sjedinjene Države obećale pomoć borcima za slobodu.
«Zvanično, Sjedinjene Države ili Radio Slobodna Evropa ili Glas Amerike, nisu nudili vojnu pomoć ni pre, ni tokom revolucije. Slušao sam njihove programe tokom revolucije i to je jednostavno bio mit i nije se dogodilo. Ali smo im nudili nadu i oni koji su slušali jednostavno su mogli da prihvate nadu kao pomoć.»
Na promociji knjige, Andraš Šimonji, mađarski ambasador u Vašingtonu, istakao je da je poruka 1956. da sloboda ima svoju cenu.
«Mađari su bili spremni da plate tu cenu i 1956, a 1989. smo probili Gvozdenu zavesu. Međutim, sumnjam da bismo uspeli bez ‘56.»
Knjiga Čarlsa Gatija će biti objavljena i na poljskom, ruskom i slovačkom jeziku. Mađarska verzija je proteklih dana predstavljena u Budimpešti.