Bivši konzervativni premijer Britanije, Margaret Tačer, bila je počasni gost u Beloj kući, na komemoraciji žrtvama terorističkih napada u Sjedinjenim Državama.
U kontekstu Sjedinjenih Država i Ujedinjenog kraljevstva, termin ”specijalni odnosi“ najčešće opisuje ličnu bliskost izmedju lidera dve zemlje. Ali ta specijalnost često prevazilazi granice ličnosti. Direktor Instituta za transatlantske evropske i američke studije, na univerzitetu u Dandiju, Alan Dobson, kaže da ona obuhvata niz raznih veza:
”To je medjuzavisnost, odnosno suštinsko - da ga tako nazovemo - zajedništvo na ekonomskom, obaveštajnom, kulturnom i političkom planu, koje obezbedjuje čvrstinu u tim odnosima.“
Mnogi analitičari slažu se da su veze najsnažnije na polju bezbenosti, posebno u obaveštajnoj saradnji. Stručnjak za bezbednost iz Kraljevskog instituta za medjunarodne odnose, Bob Ajers, kaže da su teroristički napadi na Njujork i London doveli do još tešnjih veza, s tim što svaka zemlja unosi u te veze svoje jake strane:
”Sjedinjene Države su veoma snažne u satelitskom prikupljanju informacija, sa čitavom armadom satelita koji osluškuju i snimaju sve delove sveta. Britanci nemaju satelite, ali imaju krajnje dobro razradjenu špijunsku mrežu.“
Neki u Britaniji kritikuju te odnose, tvrdeći da je uticaj Sjedinjenih Država preteran, posebno u spoljnoj politici. Alan Dobson kaže da ta kritika možda ne znači mnogo u američkoj politici, ali da izaziva posledice u Britaniji:
”To je jedan veoma asimetričan odnos. U američkoj politici nije toliko važno koliko neki američki predsednik utiče na svog britanskog kolegu. Ali u Britaniji je veoma važno da li se britanski premijer drži skuta američkog predsednika, da li je deo američke hegemonije i da li je dozvolio da bude uvučen u američke političke igre i političke odluke.“
Prema anketama, popularnost premijera Tonija Blera dramatično je pala zbog njegovih bliskih veza sa predsednikom Bušom i njegove nepokolebljive podrške ratu u Iraku. Mini pobuna nekih od poslanika njegove Laburističke stranke primorala ga je da najavi svoje povlačenje u roku od godinu dana. Analitičar transatlantskih odnosa u londonskom Medjunarodnom institutui za strateške studije, Dejna Alin, kaže da uprkos političkim udarcima koje Blerova vlada trpi kod kuće, Britanija može da deluje kao most izmedju Evrope i Sjedinjenih Država, što se pokazalo u tekućoj krizi oko iranskog nuklearnog programa:
”Zbog toga što Evropljani saradjuju i zbog toga što su Britanci i Francuzi i dalje na istoj talasnoj dužini, uprkos nesuglasicama oko Iraka, oni su bili u stanju da zauzmu jedinstven stav koji je, po svemu sudeći, doveo do ublažavanja američkih gledišta, ili bar doveo do otvaranja novih opcija.“
Alan Dobson dodaje da Britanija sada nastoji da prikupi novac za dva vrlo skupa programa - kupovinu nove generacije američkih sistema sposobnih da nose nuklearno naoružanje i modernizaciju britanskih oružanih snaga, kako bi mogle da operišu zajedno sa američkim. Ako to učine, kaže Dobson, ravnoteža u barem jednom aspektu specijalnih odnosa izmedju dve zemlje mogla bi da bude promenjena.