Teroristički napadi 11. septembra su imali ogroman uticaj na misije i spremnost američke vojske. Pet godina posle napada, Sekretarijat za odbranu i dalje radi na ispunjavanju zadataka sa kojima se suočava.
Kada je avion kompanije «Amerikan erlajnz» udario u zgradu Pentagona, ujutru 11. septembra, 2001, u udaru ne samo da je poginulo dve stotine ljudi, ego je američka vojska prebačena u novu eru – eru koja obuhvata dva rata i globalnu konfrontaciju sa terorističkim mrežama, za koju stručnjaci kažu da je tek počela. Taj napad, isto koliko i oni na Svetski trgovinski centar u Njujorku, doveo je teroriste na sam nišan američke vojske, kako kaže Majkl O’Henlon, viši naučni saradnik Instituta «Brukings» u Vašingtonu.
«To je svakako bila prelomna tačka. Stekli smo jasniji osećaj o tome šta treba da radimo sa našom snagom, našom ulogom supersile, sa našom vojskom», kaže O’Henlon.
Glavni zamenik podsekretara za odbranu, Rajan Henri, izjavio je za Glas Amerike da su napadi 11. septembra stvorili novu dinamiku u Pentagonu.
«Sad smo se našli s glavnim neprijateljem koji nije neka država i koji nema svoju armiju i mornaricu. Kako se boriti sa takvim neprijateljem? U skladu sa tim, glavni pokretač u nastojanjima da povećamo svoju spremnost je ratovanje bez pravila», kaže Henri.
«Neregularno ratovanje» generalno znači korišćenje malih jedinica i visoke tehnologije u borbi sa teroristima i pobunjenicima. Da bi se takve sposobnosti razvile, američka armija je ubrzala razvoj Budućeg borbenog sistema. To je zapravo zbirka bezposadnih vozila i visoko tehnoloških sistema za borbu u, kako predsednik Buš kaže, novom tipu ratovanja.
«Nema dileme da je to drugačija vrsta rata od one na koju su ljudi navikli. Borba protiv terora je izazov 21. veka», kaže predsednik.
Da bi se borila u toj «drugačijoj vrsti rata», američka vojska menja i način obuke. Pažnja je više usredsređena na pobunu, na odnose sa civilima i shvatanje strane kulture. Koriste se čak i arapsko-američki glumci u bazama poput ove u Misisipiju.
«Mislim da vojska razvija kapacitet da bude uspešnija u pobuni, u deljenju obaveštajnih podataka, obuci inostranih vojski i bolja u ograničenim ulogama specijalnih snaga u pogledu vojne spremnosti kada je to neopohodno», kaže O’Henlon, ali odmah dodaje da vojska nije učinila dovoljno tokom pet godina od napada 11. septembra. Sa time se slaže i zvaničnik Sekretarijata za odbranu u administraciji predsednika Kartera, Mičel Flurnoj, iz Centra za strateške i međunarodne nauke u Vašingtonu.
«Vojska je jedan od instrumenata koji dobija steroide. Svi ostali su na veštačkim plućima. Lično mi se dopada da vidim da je vojska na steroidima. Ali ipak ne mislim da smo iskoristili sredstva koja dajemo vojsci dovoljno delotvorno i efikasno», kaže Flurnoj.
Glavni podsekretar za odbranu, Rajan Henri i analitičari, slažu se u jednom – da sama vojska neće doneti pobedu u ratu s terorizmom.
«Ono što će nam doneti konačnu stratešku pobedu u ratu, jeste sposobnost da uzvratimo na ideološku podršku iz koje teroristi crpe svoju energiju, u kojoj pojedinci misle da mogu da koriste terorizam, masakr nedužnih ljudi, da bi postigli politički dobitak. To moramo da pobedimo. Moramo da pobedimo prihvatanje toga u zemljama iz kojih se to danas širi», kaže Henri, dodavši da je cilj da se prekine ugrožavanje američkog načina života od strane međunarodnog terorizma. Tačan trenutak će se teško prepoznati, ali pet godina posle napada 11. septembra, kako kaže Rajan Henri, američki Sekretarijat za odbranu hvata korak.