Koordinator beogradskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izrazio je danas zadovoljstvo razgovorima u Beču, navodeći da su Srbi i Albanci prvi put razgovarali konkretno o pitanjima o kojima nisu saglasni.
Samardžić je naveo da je glavni problem bio povezivanje srpskih opština sa Beogradom, jer albanska strana nije želela da pristane da institucije i agencije srpske vlade direktno pomažu srpskim opštinama, na primer u izboru kadrova.
Koordinator beogradskog pregovaračkog tima je naveo da albanska strana nije prihvatila da u dokumentu piše da se široke nadležnosti opština tiču samo onih sa srpskom većinom i drugih nealbanskih opština.
Prema Samardžićevim rečima, prištinska delegacija tražila je da se ista ovlašćenja odnose na sve opštine.
Veoma je bitno to što je i UNOSEK uvideo da je pitanje decentralizacije isuviše kompleksno da bi moglo da bude rešeno veoma brzo, rekao je koordinator beogradskog tima.
On je objasnio da su se zbog toga učesnici sastanka dogovorili da 15 septembra nastave pregovore o decentralizaciji kada će razgovarati samo o novim opštinama i njihovim granicama.
Član albanskog pregovaračkog tima Ljutfi Haziri ocenio je da su današnji razgovori u Beču bili pozitivni, što se kosovske delegacije tiče.
Haziri je optužio Beograd da se vraća na februarski dnevni red time što deli zajednice.
"Beograd to radi i sa ostalim principima sa kojima se ne slažemo jer na osnovu njih Kosovo, kao nezavisna i suverena država, ne može da bude funkcionalno, i ne može dati nikakve pogodnosti ni kosovskim Srbima", kazao je Haziri.
Govoreći o pregovorima, koji će - u petak - biti posvećeni manjinskim pravima, on je rekao da je prištinska pozicija veoma pozitivna.
Naša ponuda će ih "integrisati, približiti institucijama, ojačati lokalnu vlast i regulisati prava zajednica", kazao je Haziri i dodao da veruje da će medjunaronda zajednica prihvatiti pristup Prištine.
Pregovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosova nastavljaju se u Beču raspravom o zaštiti verske i kulturne baštine i pravima nacionalnih zajednica.