Libanske trupe počele su da se razmeštaju u južnom delu zemlje, u skladu sa rezolucijom UN, zahvaljujući kojoj su okončani jednomesečni sukobi Izraela i Hezbolaha.
Vojnici libanske armije prešli su reku Litani, u pravcu granice sa Izraelom, a vojni funkcioneri tvrde da će za njihovo potpuno razmeštanje biti potrebno 24 sata.
To je prvi put u više od tri decenije da libanska vojska preuzima kontrolu nad sopstvenom granicom.
Novnar Glasa Amerike Čalis mekdonou zabeležila je kako je nedugo posle svitanja, stotinjak libanskih vojnih kamiona prešlo most preko reke Litani, napredujući južno prema granici. Na kamionima su bile istaknute libanske zastave koje su se viorile na vetru. Kamioni su prešli privremeni most pošto je prethodni uništen u izraelskim vazdušnim napadima.
Prvi kamioni koji su prešli most transportovali su oklopna vozila, a za njima su usledili kamioni natovareni krevetima, plastičnim stolicama i ostalim potrepštinama, i naravno -- vojnicima libanske armije.
Neke trupe su stigle brodom u luku Tir. Vojni zvaničnici rekli su da je za stacioniranje snaga duž granice verovatno potrebno 24 sata. Prema planu, na jugu che biti rasporedjeno 15 hiljada libanskih vojnika i joss toliko vojnika iz sastava mirovnih snaga UN, kojima će trebati više vremena za dolazak.
Tokom 34 dana, libanska vojska je stajala skrštenih ruku dok su izraelske bombe, rakete, i artiljerija uništavali jug i istok zemlje, kao i južna predgradja glavnog grada. Sada će vojska imati ulogu - ne u ratnim dejstvima, već u očuvanju krhkog primirja.
Libanska vojska nije bila razmeštena na granici više od 30 godina. Izrael je okončao svoju dvadesetdvogodišnju okupaciju južnog Libana 2000. godine i od tada je pretežno šiitski jug zemlje bio pod kontrolom Hezbolaha. U ponovo otvorenoj mesari u južnom delu Tira, kupac Hatem Besma predvidja da neće biti problema.
«To je naša vojska -- naši ljudi, naša braća i prijatelji», rekao je on dodajući da će ih gradjani na jugu podržavati. Da bi se srpovelo rasporedjivanje, libanska vlada je morala da definiše način kako da -- barem za sada – reši problem oružja Hezbolaha. Kompromis podrazumeva da ekstremistička grupa neće biti razoružana, ali da će oružje biti skriveno. Ministar za informacije izjavio je da će vojska biti jedina naoružana sila u južnom Libanu, ali da se neće suprotstavljati Hezbolahu ili pokušati da ga razoruža. Kupujući paket mlevenog mesa, Hatem Besma kaže da se on slaže sa tim.
«Ukoliko vojska dodje i zauzme svoje položaje ovde, onda nam oružje neće biti potrebno», ukazuje on. Libanska vojska i osnazzene mirovne snage UN imaju zadatak da spreče militantske šitske grupe da ugrožavaju Izreal ccije su vojne akcije u Libanu imale za cilj da se Hezbolah potisne iz granične oblasti. Medjutim, lokalno stanovništvo kazze da je Hezbolah – poznatiji kao «otpor» – sastavni deo šiitske zajednice i da stoga ne može biti potisnut. Gradjanin Tira Mohamed Džafer gleda kako se rasporedjuju snage UN i čeka na dolazak libanske vojske.
«Otpor ne ide nigde; ostache ovde, u ilegali i pojaviche se kada to bude potrebno», napominje Mohamed Džafer. Dolaskom vojske na jug, ekstremisti Hezbolaha kao da su nestali.
Izrael je saopštio da su njegove oružane snage već prenele odgovornost za polovinu teritorije na UNIFIL, postojeće snage UN, koje će je onda predati libanskim snagama.
Neka od još nerešenih pitanja su način na koji će Hezbolah biti razoružan, kao i to koje države će poslati svoje vojnike u sastav mirovnih snaga u Libanu. Te trupe bi trebalo da broje 15 000 pripadnika.
Francuski predsednik Žak Širak saopštio je da će Francuska odmah uputiti 200 svojih vojnika, kako bi se ojačao postojeći kontigent UNIFIL-a. Međutim, još nije jasno hoće li Francuska, koja bi trebala da se nalazi na čelu mirovnih snaga UN-a, poslati još vojnika.
Glavno komandujući NATO snaga, američki marinski general Džejms Džons, izjavio je da je sa visokim američkim funkcionerima razgovarao o mogućnosti slanja NATO snaga u južni Liban. On je naglasio da je lično razgovarao i sa generalnim sekretarom UN, Kofijem Ananom, o toj ideji, ali da - bar za sada - Svetska organizacija nije zatražila pomoć Severnoatlanstkog saveza.
“NATO snage za brzo reagovanje su idealno organizovane, obučene i opremljene za misiju takve vrste”, rekao je Džons.
Dok on tvrdi da su NATO snage spremne, UN imaju problema da same razmeste veće snage u Libanu. Funkcioneri UN su u kontaktu sa jednim brojem država članica, koje su iskazale spremnost za učesšće u mirovnim operacijama, kako bi utvrdili njihove sposobnosti I rokove kada bi njihove trupe mogle biti upućene u mirovnu misiju.
Predstavnici UN se nadaju da će biti u stanju da u Liban, kao dopunu već postojećem kontigentu UNIFIL-a, upute 3 hiljade novih vojnika tokom sledeće dve sedmice.
General Džons je izjavio da mu nije poznato zašto su UN odlučile da za ovu misiju ne koriste snage NATO-a, makar i kao privremeno rešenje, dok međunarodne mirovne snage ne budu spremne. Francuska ministarka odbrane, Mišel Aljo-Mari, pružila je neku vrstu objašnjenja, u intervjuu francuskoj televiziji u sredu. Ona je tom prilikom rekla da svaka misija u južnom Libanu mora da u svom sastavu ima i vojnike iz muslimanskih zemalja, kako se ne bi stvorio utisak da je u pitanju “zapadni protiv mislimanskog sveta".
Hjuman Rajts Voč tvrdi da je Izrael koristio kasetne bombe
Grupa za zaštitu ljudskih prava - Hjuman Rajts Voč (HRW) - saopštila je da su stručnjaci UN za demontiranje mina na jugu Libana pronašli nekoliko lokacija na kojima su izraelske snage upotrebile kasetne bombe ili artiljerijske granate.
Kako navodi ta organizacija, veći deo kasetne municije nije potpuno detoniran pri udaru, zbog čega se po područjima naseljenim civilma nalaze rasute komponente protivpešadijskih eksplozivnih naprava.
Hjuman Rajts Voč kaže da su te komponente male po veličini ali veoma opasne, jer bi mogle da eksplodiraju pri najmanjem dodiru narednih dana, meseci pa čak i godina.