Mnogi analitičari smatraju da je jedna od reperkusija sukoba u Libanu, produbljivanje jaza izmedju muslimanskog i zapadnog svijeta, posebno izmedju muslimanskog svijeta i Sjedinjenih Država. U Fokusu, saradnica Glasa Amerike, Jela de Frančeski pozabavila se takozvanim ”sudarom civilizacija“.
Zapadnjaci i muslimani saglasni su u jedinom – u poslednje vreme, u njihovim odnosima baš i ne cvetaju ruže. Ne mogu čak ni da se saglase o tome ko je kriv za nesuglasice. O tome govori i nedavna anketa ovdašnjeg Istraživačkog centra “Pju”, sprovedena u šest muslimanskih i isto toliko zapadnih zemalja, uključujući i Sjedinjene Države. Endrju Kohut je direktor tog centra:
”Zapadnjaci vide muslimane kao fanatične, nasilne i ne-tolerantne. Muslimani smatraju Zapadnjake sebičnim, nemoralnim, gramzivim, nasilnički raspoloženim i – takođe - fanatičnim. Očigledno, medjusobne optužbe su brojne.“
Pomenuta anketa ukazuje da su najveće nesuglasice na relaciji izmedju Sjedinjenih Država i muslimanskog sveta. Amerikanci su vidjeni u negativnom svetlu u svim zemljama u kojima je sprovedena anketa - Turskoj, Egiptu, Jordanu, Indoneziji, Nigeriji i Pakistanu. Podrška Americi opada i u muslimanskim zemljama koje su bliske Americi. U Turskoj, članici NATO-a, samo 12 odsto ispitanika ima povoljno mišljenje o Sjedinjenim Državama, dok u Jordanu koji tradicionalno gaji bliske veze sa Vašingtonom, svega 15 odsto stanovništva pozitivno ocenjuje Ameriku. Analitičar Endrju Kohut ističe da se fenomen ”mi protiv njih“ rasprostire širom muslimanskog sveta.
”Anti-amerikanizam u muslimanskom svetu pospešen je politikom Sjedinjenih Država, ratom u Iraku i uopšte - ratom protiv terozima, podrškom Vašingtona Izraelu i opštom percepcijom da Amerika vodi jednostranu spoljnu politiku.“
Anketa centra “Pju” ukazuje da većina muslimana nikada nije prihvatila američko opravdanje za rat protiv terorizma, jer ga mnogi vide kao američki pokušaj da se u direktnom obračunu oslabe muslimanske zemlje.
Muktedar Kan, profesor političkih nauka, na Univerzitetu u Delaveru, godinama se bavi odnosima muslimana i Zapada. On kaže da, s obzirom na to da živimo u eri globalizacije, moramo shvatiti da se ne možemo osećati bezbednijim, ako druge navedemo da se osećaju manje sigurno.
Drugi analitičari ističu da Amerikanci žele dobre odnose sa svetom, ali veruju da je u vreme nevolje - nacionalna bezbednost na prvom mestu. Mišel Dan je ekspert za arapska pitanja u Savetu za međunarodne odnose:
”Administracija predsednika Buša fokusirala se na činjenicu da je nekoliko zemalja na Bliskom istoku – u prvom redu Iran, Irak i Sirija, a u manjoj meri Libija - rasprivalo regionalni konflikt, akumulirajući oružje za masovno uništenje. Bušova administracija je došla u Belu kuću sa uverenjem da je to glavni problem na Bliskom istoku.“
Stručnjak za borbu protiv terorizma, Brus Hofman, iz istraživačkog centra vašingtonske korporacije “RAND”, saglasan je sa ocjenama Mišel Dan. On ističe da je antagonizam dodatno pojačan pogrešnim procenama i slabom poznavanju društva na Bliskom istoku i u muslimanskom svetu uopšte, koji je Amerika, kako kaže nehotice otuđila.
Profesor Muktedar Kan dodaje da najnovija eskalacija nasilja na Bliskom istoku učvršćuje perceciju muslimana da Zapad, predvođen Amerikancima, vodi rat protiv Islama. Kan navodi da to slabi pozicije umerenih muslimana i jača ekstremiste u regionu.
No ipak, mnogi stručnjaci za Bliski istok, sugerišu da ima nade da će ta slika promeniti. Mona Hakubian iz Američkog instituta za mir kaže:
”Istinski napredak u rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta bio bi ogroman plus. Mislim da bi to mnogo značilo, jer bi imidž Amerike kao mirovne snage i faktora pomirenja, umsto slike o moćnoj ulilateralnoj sili, na Bliskom istoku značio mnogo.“
Mona Jakubijan dodaje da mnogi na Bliskom istoku povoljno gledaju na kampanju Bušove administracije čiji je cilj promocija ekonomske slobode i demokratiju. Analitičari veruju da bi sužavanju jaza izmedju Amerike i muslimanskog sveta Vašington mogao da doprinese prihvatanjem uticaja američke inostrane politike na muslimanski svet, dok bi sa druge strane trebalo da se adekvatno odgovori na optužbe da Islam podstrekuje nasilje.