Odlazak predstavnika kosovskih Srba sa poslednjeg satanka u Beču koji je bio posvećen zastiti manjina otvara najblaže rečeno niz pitanja počev od najvažnijeg ko su zapravo legitimni predstavnici Srba sa Kosova u pregovaračkom procesu I hoće li se I ubuduće nastaviti sa praksom bojkota onih sastanaka na čijem su dnevnom redu teme koje ne idu u prilog stranama u pregovorima, kaze u intervjuu za Glas Amerike,direktor Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić.
"Mislim da je beogradska strana politički pogrešila što je dozvolila da Srbi napuste sastanak, jer je time otvorila pitanje sopstvenog legitimiteta da predstavlja Srbe sa Kosova. Drugo,mislim da je bilo bolje da su predstavnici Srba sa Kosova ostali, da su izneli sve svoje argumente u samoj raspravi te izneli svoje strahove, a jedan od tih strahova je da će indirektno kroz razgovore o zaštiti zajednica prihvatiti status manjine.Treće, taj potez nije dobar zato što je sada potpuno otvoren prostor za jednu drugu metodologiju dakle ne više za razgovore u sali u Beču već za rad eksperata, predloge međunarodnih posrednika i što je najgore za srpsku zajednicu, sada će se tek politizovati ko je legitimni predstavnik Srba".
Upitan da pojasni koliko se ovakav potez uopšte može opravdati ako u dokumentu koji je prezentovala kosovska strana nema podele građana na većinu I manjine Janjić je rekao:
"Meni nije jasna vrsta fobičnosti beogradskog pregovaračkog tima kada ni u jednom dokumentu se ne spominje npr. manjina ali mislim da je njihov argument u tome, a to je izgovorio i Veton Suroi što kosovska strana insistira da će Kosovo biti nezavisno pa to onda po interpretaciji pregovaračkog tima iz Beograda, da će Srbi na Kosovu biti manjina. Trenutno stanje na Kosovu je sledeće: U svim međunarodnim dokumentima i ustavnom okviru Kosova Srbi su definisani kao i ostale zajednice ne pravi se razlika na većinu i manjine, drugo u predloženom dokumentu ispred kosovskog pregovaračkog tima koji je u sustini naslonjen na rad kosovske skupstine, UNMIK-a i odbora za nacionalne zajednice gde su učestvovali oni Srbi koji su učestvovali u radu Parlamenta, dakle taj koncept je dosta razvijen, više nego što Beograd i pretpostavlja. Beograd insistira da u okviru Ustava Kosova bude definisan status Srba što prevedeno znači da Beograd na jedan vrlo čudan način podržava nezavisnost Kosova. Razumljivo je kada to rade Albanci koji vec 20 godina insistiraju na nezavisnosti ali potpuno je neobjašnjivo kako Beograd dolazi na ideju da se donese Ustav pa reši status Srba".
Janjić smatra da ovakvo ponašanje beogradskog tima ustvari ostavlja itekako prostora za manipulaciju pa se tako tako stvara utisak da...
"... u suštini Beograd beži od odgovornosti, da je spreman da prihvati sve pa čak i nezavisnost samo želi da je predstavi svojoj javnosti kao nametnuto rešenje. Naravno, kada se takva predstava stvori i Ahtisari će pokušati da iskoristi taj prostor i da zapravo sebi olakša muke i ne isključujem da na kraju ovog procesa Ahtisari i njegov tim predloše okvirni ugovor stranama a Kontakt grupi proslede pozicione papire i neku vrstu građe za Savet bezbednosti i tako izbegnu klasični ugovor koji bi trebao da stoji iza ove vrste procesa".