Ekološka katastrofa prijeti Sredozemnom moru, a obalu Libana - čuvenu po svojim prelepim plažama, mijenja toksična plima rata. Neke od žrtava rata u Libanu nisu još uzete u obzir.
Pre tri nedelje izraleske bombe su pogodile elektranu Džijah – koja se potom zapalila. Crn dim se podizao, dok su se gusti talasi goriva izlivali u Sredozemno mre. Tri nedelje nakon toga, cisterne za skladištenje goriva još gore. Gorivo još uvek curi. Prelepe plaže Bejruta su crne kao ugarak.
”Kad smo izvršili prvu procenu duž obale u automobilu, mislili smo da će nam srce pući“, kaže Vail Hamedian.
Ekolozi kažu da im Izraelska mornarica nije dopustila da udju u libanske teritorijalne vode. Medjutim, satelitski snimci ukazuju na veličinu mrlje. U pitanju je bar šest i po miliona galona nafte - što je blizu katastrofi Eksona Valdeza.
”U pitanju je ekvivalent tankera koji tone u more i 20 do 30 hiljada tona nafte koji dolaze do obale. I ništa se ne čini da se širenje te mrlje ograniči“, kae Ber Hatijan
Mrlja je već zagadila dve trećine libanske obale i sada se širi prema Siriji. Medjutim, šteta još ne može ni da se proceni. Da ne govorimo o čišćenju, dok ne stupi na snagu prekid vatre.
Pod vatrom i konfliktom kako to učiniti, pita Edgar Čehab. Nemamo opremu niti adekvatno znanje o ovoj zemlji, kaže on. Lokalni ribari već primećuju posledice i kažu da ribe nema. Medjutim, još izvesno vreme neće biti jasno do koje mere je oštećena morska flora i fauna, jer se u toku parenje morskih kornjača – jedne od ugroženih vrsta. Njihov habitat je sada toksični otpad. Putevi i mostovi se mogu popraviti, ali je libanska ekološka infrastruktura slabašna i svakim danom sve lošija.