Na njoj su predstavljeni radovi usmereni protiv rata i nasilja, rasizma i zagađenja životne sredine.
Izložba pod naslovom «Vizuelna politika: angažovana umetnost», bavi se ukrštanjem umetnosti i politike. Obuhvata gotovo 50 radova četrdesetak umetnika, od kojih većina živi u Kaliforniji. Izložba je podeljena na secije koje obuhvataju rat i nasilje, diskriminaciju, životnu sredinu i savremenu politiku. Džek Rasmusen, direktor i kustos Muzeja Američkog univerziteta, govori o nekim od izloženih radova, među kojima je i eksponat iza njega, nazvan «Ljudsko stanje».
«To je pogled na današnje ljude i posebno umetnike i ono što oni vide. Ako se približite, možete da vidite čak i umetnikov um i sve vrste stvari koje umetnici moraju da uravnoteže», kaže Rasmusen.
Mnoga dela nastala pre više od jedne decenije su i dalje aktuelna, kao ova o imigraciji. Ovu sliku pod naslovom «Kada je došao Raj», naslikao je u Kaliforniji meksički umetnik Enrike Čagoja, pre 18 godina.
«Na slici je prikazano jedno meksičko dete i džinovska ruka Mikija Mausa koja se nadvija nad njim», kaže Rasmusen, dodajući da je politička umetnost po definiciji umetnost protivljenja postojećem stanju. Ona pokušava da podstakne promenu kroz reakcije javnosti i konfrontaciju. Tu je i slika koja prikazuje miting protiv vijetnamskog rata na Kent Stejt univerzitetu.
«Ona je nastala kao reakcija na pucnjavu u Kent Stejtu oko 1970. Vrlo je ilustrativna i moćna i dirljiva, naročito u detaljima», kaže on.
Jedan od možda najfascinantnijih radova na izložbi, u pogledu i tehničkog i vizuelnog sadržaja, jeste ova virtuelna tura kroz američki logor za internirane Japance u Drugom svetskom ratu.
«Umetnik je uzeo fotografije iz logora i stavio ih u virtuelne logorske zgrade, sve su to arhivski snimci… logor je ograđen bodljikavom žicom i ne možete da pobegnete», kaže Rasmusen.
Ali možete da uđete u zgrade, vidite duhove onih koji su bili internirani, čujete njihove glasove.
«Možete da prodrete u sećanje logoraša koji pokušava da pobegne iz stvarnosti i priseća se života u Japanu», kaže on.
Ali to ne traje naročito dugo i ponovo ste u logoru, gde možete da vidite dokumente i brojne fotografije. Virtuelnu turu su napravili japansko-američki i iransko-američki umetnici, uz pomoć tehnologije video igara. Prelazeći u 1980-e, autori istražuju odnose Sjedinjenih Država i Irana tokom krize sa taocima.
«Kad izbliza pogledate ove slike iranskih Amerikanaca, kao što je ovaj kauboj ovde, odjednom skliznete u neku drugu stvarnost… Ovo je neverovatna stvar, vidite fotografiju mlade u venčanici i tek kad se približite, shvatite da vidite žene sa mašinkama u rukama», kaže Rasmusen.
Ponovo možete da pobegnete, ovog puta u persijsku minijaturu.
«Ali bekstvo je sasvim kratko, jer se vraćate u današnju realnost… u kojoj se možda spremamo da bombardujemo Iran», kaže on.
Izložba kritikuje i uništavanje životne sredine. Postoje «Nezgodne istine» kako se ističe u novom filmu o životnoj sredini, o rudarstvu, eksploataciji nafte, trgovini slonovačom u Africi i uništenju šuma. Direktor Muzeja, Rasmusen, zaključuje da izložba poput ove može da se vidi samo u univerzitetskoj sredini, zahvaljujući tradicionalnoj akademskoj slobodi govora.