Nekada najbolji junior sveta, trenutno 124. teniser na ATP rang-listi, Janko Tipsarević, proveo je proteklih dvadesetak dana u Americi, nastupajući na turnirima US Open serije – u Indijanapolisu, Los Anđelesu i ovde u Vašingtonu. Turneja nije dala rezultata, Tipsarević je odigrao svega četiri meča, doživeo tri poraza, i u Evropu se vraća bez priželjkivanog pomaka na svetskoj lestvici. Međutim, kako kaže za Glas Amerike, 22-godišnji Beograđanin, ima velike planove do kraja sezone.
"Posle ovog turnira idem za Beograd, možda dva-tri dana. Nakon toga u Italiju, kod mog trenera, na pripreme, nekih desetak dana i idemo zajedno dve nedelje u Uzbekistan i verovatno jedna nedelja - Kijev. Rešio sam da preskočim US Open ove godine, zato što do kraja sezone ne branim nijedan poen i cilj mi je da uspem da debelo zagazim u prvih sto na ATP rang-listi, ako je to moguće. Ne želim da mi, da kažem, loši žrebovi, ili tako nešto - staju na put", objašnjava Tipsarević.
Posle tog boravka na istoku, na red bi trebalo da dođe Dejvis Kup. "Plavi" imaju priliku da se - po prvi put od raspada stare Jugoslavije - nađu u Svetskoj grupi.
"Igramo sa Švajcarcima u septembru, u Ženevi, na ribaund ejsu. Nije izvesno da li ću biti u timu, što me s jedne strane raduje, a s druge opet nije lepo čuti tako nešto, posle toliko godina igranja za svoju zemlju. U slučaju da budem u timu, naravno, kao što i svi sportisti kažu, daću sve od sebe. Imamo šansu za pobedu, tri poena treba da tražimo, naravno dva u Vavrinci i jedan u njihovom dublu, pošto je Federer da kažem nepobediv, ali u Dejvis Kupu svi mi znamo da svašta može da se desi".
Donedavno, Janko Tipsarević bio je najveća nada srpskog tenisa. U poslednjih godinu-dve, u prvi plan su izbili Novak Đoković i Boris Pašanski. Ilija Bozoljac je sve bliži plasmanu među prvih 100 na ATP rang-listi, a Nenad Zimonjić već dugo među najboljim dubl igračima sveta. Uz sjajan plasman Ane Ivanović i Jelene Janković, posle dugo vremena, Srbija je vrlo prisutna na svetskoj tensikoj sceni.
"Srpski tenis je … gledajući da nam je pre nekih pet-šest godina najbolji igrač bio 400, 300. ili 500. listi, a da sada imamo toliko dobrih, što je najvažnije - mladih igrača... Naravno, mnogo me to raduje, ali mogu slobodno da kažem da je sve dobro što se desilo u srpskom tenisu došlo … ni iz čega. Nikakva ulaganja teniskog saveza u neke kampove, igrače, ... čak ni domaće kompanije, sve je to došlo iz džepova, mogu da kažem na mom primeru - mojih roditelja, a pošto poznajem i Novaka i Jelenu i Anu i Nenada i sve naše igrače, sve je to došlo iz džepova roditelja. Tako da … pomoć od saveza i države našem tenisu ravna je nuli. Ovo što je proizašlo, ja stvarno ne mogu da verujem, kako je uopšte došlo do toga.
Na pitanje da li misli da će poslednji uspesi uticati da se u tom smislu situcija promeni, Tipsarević bez mnogo optimizma odgovara:
"Tenis konstantno napreduje u našoj zemlji. Boris Pašanski je ove godine bio 50. na svetu, Novak Đoković je 24. Jelena i Ana su bile u 20 na svetu. Od toga ne može mnogo bolje, može malo bolje … Naravno, prvi na svetu je totalno druga stavka. Biti u 20 i biti 20 i neki, ili 50. na svetu, a ne dobiti nikakvu pomoć saveza, države ili bilo koje kompanije, bilo čega u zemlji je stvarno ... jedna tužna priča".