Zakonodavci u Čikagu odobrili su povećanje minimalne cene rada – što znači da će veliki prodajni lanci, poput Volmarta, ubuduće svojim radnicima morati da isplaćuju takozvani “dodatak za egzistenciju”.
Gradska skupština u Čikagu izglasala je zakon kojim se velikim prodajnim lancima, poznatim i pod nazivom ”big box“ - da svojim radnicima plaćaju minimalnu nadnicu od deset dolara na sat, uz dodatna tri dolara u različitim beneficijama do 2010.godine.
Big bx objekti su oni čiji prodajni prostor ima bar 8300 kvadratnih metara i zaradjuju najmanje milijardu dolara godišnje. Zagovornici prava radnika su godinama iznosili argumente da startne zarade koje isplaćuju te velike robne kuće, ne idu u korak sa vremenom i rastućim troškovima života. Član gradsko parlamenta u Čikagu Džo Mur podržao je novu meru:
”Moramo obezbediti da, kad se ove velike robne kuće otvore u našem kvartu, one zapravo pomažu našim ljudima, a ne da ih eksploatišu“, kaže Mur.
Međutim, gradonačelnik Ričard Dejli i veliki broj lokalnih poslovnih lidera usprotivili su se tom zakonskom predlogu, navodeći da bi to moglo da obeshrabri “big box” prodavce da posluju u Čikagu.
”Računica je – kaže Dilej - jednostavna. Izgubili bismo puno novca od poreza na prodaju, plate i poreza na nekretnine.“
Gradonačelnik je takodje izrazio zabrinutost da bi grad mogao da izgubi radna mesta u kvartovima u kojima su ona preko potrebna, uključujuchi afro-američke zajednice. Prva i jedina radnja Volmarta u Čikagu – trenutno još u fazi izgradnje – možda će biti i jedina, zahvaljujući novousvojenim propisima. Međutim, Volmart je saopštio da će razmisliti o alternativnim lokacijama izvan grada. Protivnici novog zakona ne odustaju. Oni prete da će pokrenuti sudsku parnicu kako bi se odbacio predlog. Biznismen iz Čikaga Džerald Reper kaže:
“Moraćemo da srušimo panel koji su ovi zakonodavci podigli i na kojem piše: Čikago je zatvoren za biznis.“
Devetnaest čikaških firmi, uključujući gigante poput Volmarta i Targeta, našlo se na udaru novih propisa. Američki Kongres trenutno razmatra povećanje minimalne nadnice na federalnom nivopu - od pet dolara i 15 centi na sat. Ta cifra nije izmenjena od 1997.godine. Svak promena odnosiće se na oko 14 miliona zaposlenih amerikanaca.