Njujorški Vitnijev muzej američke umetnosti ovog leta obeležava 75. godišnjicu – istovremeno sa manifestacijom koja se održava svake druge godine, Bijenalom 2006.
U muzeju se mogu videti i neka provokativna umetnička dela i neki veliki umetnici koji znatno doprinose kolekciji. Par cokula presvučenih komadićima metala, beba sa žabom na glavi, šimika sa polomljenom potpeticom. To su neka od umetničkih dela izloženih na Vitnijevom Bijnalu, čiji je ovogodišnji naslov «Američka noć», preuzet iz poznatog filma Fransoa Trifoa iz 1973. «Američka noć» je tehnika korišćenja fotografskih filtera, da bi se dnevna svetlost pretvorila u noć.
Kustosi kažu da je izložba više od zbira kvalitetnih umetničkih dela. Na njoj su predstavljeni važni radovi koji otkrivaju određena umetička reagovanja na niz estetskih, socijalnih, političkih i kulturalnih fenomena.
Jedan od primera je Toranj mira u dvorištu muzeja. Toranj je 1966. u Los Anđelesu, konstruisao Mark di Suvero, kao svoj iskaz protiv Vijetnamskog rata. Toranj se sada ponovo pojavio u Vitnijevom muzeju – kao protest zbog Iračkog rata. Di Suvero i njegov kolega Rikrit Tiravanija, pozvali su oko dve stotine umetnika da učestvuju u projektu – tako što će svako da pripremi rad na panelu dimenzija 60 puta 60 centimetara, koji će biti okačen na Toranj ili zid dvorišta. Umetnik Keli Voker je na platnima velikih dimenzija predstavio rasne nemire. Slike belog policajca i crnog mladića pod uglom od 90 stepeni simbolizuju svet okrenut naopačke. Digitalno izmenjene slike isprskane apstraktnom mrežom u simboličnim crvenim, belim i čokoladnim nijansama, oponašaju nasilje i njegovu pozadinu u kojoj se spajaju moralna korupcija i pop grafiti.
Nagradu «Baksbaum» i novčani iznos od stotinu hiljada dolara, ove godine je dobio Mark Bredford, za platno «Bez naslova». Slojevi izmešanih medija doslovno predstavljaju pop kulturu konstruisanu od papirnih materijala koje je autor prikupio po losanđeleskim ulicama.
Vitnijev muzej američke umetnosti je osnovala Gertruda Vanderbilt Vitni 1931, priloživši 700 umetničkih radova iz svoje zbirke. Muzej je svake druge godine domaćin Bijenala, na kojem se predstavljaju radovi velikog broja američkih manje poznatih savremenih umetnika, kaže Majkl Hejs, «Vitnijev» kustos za arhitekturu.
«Zaista pokušavamo da uspostavimo neku vrstu mreže, da bismo znali da se pojavljuje neki mladi umetnik. Onda je tu i jedan stariji umetnik, koji kaže da bi trebalo da odemo da pogledamo njene ili njegove radove. Imamo znači neku vrstu mreže umetnika i kustosa, koja nam pomaže da idemo napred», kaže Hejs.
Istovremeno sa Bijenalom, ovog leta se obeležava i 75. godišnjica muzeja. Organizovana je akcija pod naslovom «Puna kuća: pregled Vitnijevih zbirki posle 75 godina», koja pruža novi uvid u stalnu postavku muzeja.
Ceo peti sprat je posvećen radovima Edvarda Hopera, umetnika koji se najviše identifikuje sa muzejom. Hoperova porodica je poklonila muzeju dve i po hiljade njegovih slika, akvarela, grafika i ilustracija, o čemu priča Kertis Foster, kustos za crteže.
«Bio je u četrdesetim godinama kada je počeo stvarno da prodaje i izdržava se od svog umetničkog rada. To međutim ima tu poetičnu svetlost. I neku vrstu čudne bezvremenosti u smislu naracije koja… naprosto niste sigurni o čemu se radi. Da li je to nešto što se dogodilo ili nešto što će tek da se dogodi. To je taj čuveni sinematični kvalitet po kojem je Hoper poznat», kaže Foster.
Muzej poseduje i najveću svetsku kolekciju radova Aleksandra Kaldera, pionira mobilne i stabilne skulpture tokom 1930-ih. Koristeći princip ravnoteže, Kalder je od žica i šipki konstruisao umetnička dela koja su se slobodno kretala ili bila potpuno nepomična.
Jedan od njegovih najčuvenijih projekata u stalnoj postavci muzeja je «Kalderov cirkus», minijaturna reprodukcija pravog cirkusa, načinjena od žice, plutanih zapušača, drveta, tkanine i drugih svakodnevnih materijala.
Neustrašivi ukrotitelj lavova. Sekira iznad lepe pomoćnice majstora arene. Huka i buka oko povređenog akrobate. Mačevi progutani na očigled cele publike.
Između Hopera i Kaldera, Vitnijev muzej američke umetnosti će celog leta biti stecište ljubitelja umetnosti u Njujorku.