Dok se konflikt na jugu Libana između izraelske vojske i gerilaca Hezbolaha nastavlja, novinar Glasa Amerike Andre de Nešnera analizira šta Izrael želi da postigne i kakve su vojne sposbnosti Hezbolaha.
Konflikt je počeo 12. jula, kada su gerilci ekstremističke grupe Hezbolah prešli iz južnog Libana u severni Izrael, ubili osam i zarobili dva izraelska vojnika. Hezbolah je militantna šiitska grupa koja kontorliše veći deo južnog Libana, i cij joj je uništenje jevrejske države. Američka i izraelska vlada smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom, ali istovrmeno, Hezbolah je politički i društveni entitet. Ta grupa ima poslanike u libanskom parlamentu, pozicije ministara u vladi Libana i pruža mnogobrojne društvene usluge.
U odgovoru na napad Hezbolaha, Izrael je započeo veliku vazdušnu kampanju, udarajući na pozicije u južnom Libanu, na kojim se, kako se veruje, nalaze pripadnici Hezbolaha, a izrealske kopnene snage prešle su granicu da se na libanskoj teritoriji bore protiv gerilaca Hezbolaha. Ekstremisti su uzvratili lansiranjem raketa na severni Izrael. Borbe se nastavljaju na svim frontovima i vojni stručnjaci kažu da im se kraj ne nazire.
Pol Rodžers, vojni ekspert na Univerzitetu Bredford, u Engleskoj, kaže da izraelska vojna kampanja ima tri cilja.
«Jedan je da se oštete kapaciteti Hezbolaha u južnom Libanu i na tome se radi prilično intenzivno. Drugi cilj je da se ustanovi lokacija i unisste rakete dugog dometa, pre svega u glavnim oblastima Hezbolaha u južnom Bejrutu, a posebno na pozicijama sa Hezbolah ispaljuje projektile dugog dometa. Ima izveštaja da su Izraelci pogodili neke od njih. Treći cilj kampanje je da se osujeti svaka logistička podrška Hezbolahu tokom narednih nedjelja i meseci, a u to je uključeno uništavanje mostova, gorivnih sistema i ostalih prilično važnih delova libanske infrastrukture, što ima ogromne posledice po civile u toj zemlji.»
Rodžers ističe da se Izrael bori protiv dobro disciplinovane i odlučne sile, koju čini oko pet hiljada pripadnika Hezbolaha i 20 do 30 hiljada plaćenika, među kojima je mnogo pripadnika paravojske, koja se tokom 1980-ih borila protiv Izraela. Rodžers dodaje da je Hezbolah opremljen i sa 12 hiljada raketa tipa kaćuša, koje ektremisti od početka konflikta konstatno ispaljuju na severni deo Izraela. Stiven Trimbl iz publikacije Džejns Defense Weekly smatra da Hezbolah u svom aresenalu ima možda i drugih raketa.
«Još nisu ispalili neke od projektila dugog dometa za koje se veruje da ih poseduju. Jedan je zelzal iz porodice raketa koje imaju domet 120 do 400 kilometara, a drugi je iranska raketa tipa fardž – koja ima domet negde između 40 i 70 kilometara.»
Trimbl dodaje da Hezbolah takođe poseduje bespilotne letelice koje bi mogle da budu modifikovane bojevim glavama i korišćene u napadima na Izrael. Pol Rodžers ističe da je dvonedeljni konflikt Izraelcima već priredio neka neprijatna iznenađenja.
«Najveće iznenađenje bio je napad na izraelski ratni brod drugog dana rata, kada je korišćen moderni projektil ispaljen sa zemlje, koji je leteo tik iznad površine mora. Pogođena je jedna od korveta tipa Saar pete klase, koja je među najmodernijim i najbolje opremljenim ratnim brodovima na svetu, sa odbrambenim sistemima, koji su maltene dizajnirani da štite od baš takvih projektila. Nije jasno da li je Izrael uopšte znao da Hezbolah poseduje takve projektile. Sam brod je prilično oštećen i može biti van upotrebe godinu dana.»
Stručnjaci tvrde da su izraelske snage unutar južnog Libana isto tako suočene sa mnogo većim otporom nego što se prvobitno očekivalio od gerilaca Hezbolaha. Izraelsko vođenje rata navelo je analitičara Joela Markusa da u dnevniku «Harec» napiše: «Dve nedelje pošto se Izrael krenuo da porazi Hezbolah, njegova vojna dostignuća su ograničena». Pol Rodžers se slaže sa tim.
«Danas, posle više od dve nedelje intenzivnog vazdušnog rata, Hezbolah ispaljuje rakete kao i prvog dana. Mislim da je shvacheno da pokušaj slabljenja Hezbolaha iz vazduha jednostavno ne daje rezultate i da će civilne žrtve biti brojne. To znači da će uslediti velika kopnena ofanziva, mnogo većeg obima od one koja je u toku.»
Izraelska vlada odlučila je da ne proširuje svoju ofanzivu u južnom Libanu. Zvaničnici kažu da samo žele da isteraju paravojsku Hezbolaha iz pogranične oblasti, i stvore bezbednosnu zonu. Stručnjaci smatraju da će, ako je izraelski cilj da uništi borbene sposobnosti Hezbolaha, za to biti potrebno neko vreme i da to možda neće biti trajno rešenje. Oni naglašavaju da je trajno političko rešenje libanske krize neophodno, kako bi se sprečili budući ratovi i izbeglo ponavljanje uništavanja i gubitaka života, koji se sada događaju.