U procesu direktnih pregovora o konačnom statusu Kosova, izmedju ostalog, nameće se i pitanje institucionalne zaštite Srba, pre svega u sferi stvaranja uslova za njihov opstanak i ostanak i posle proglašenja konašnog statusa. Savetnik ministra za povratak i zajednice, Ernest Ljuma tvrdi da već sada kosovski Srbi treba da se osećaju kao integrativni deo kosovskog društva te da je njihova institucionalna zastita jedno od prioritetnih pitanja i nakon definisanja statusa.
“Kosovo kao suverena država biće zemlja u kojoj će prava imati sve zajednice pa i srpska, naravno i putem institucija. Srbima će u skladu sa svim medjunarodnim normama biti garantovana zastita, zaštita njihove imovine i kulturne baštine, pravo na školovanje, upotrebu jezika, bezbednost i sloboda kretanja”.
Upitan da konkretno pojasni mere zaštite, Ljuma je rekao:
“Veoma je važno da Srbi predstavljaju sami sebe kroz institucije, što se do sada nije dogodilo iako su kosovski zvaničnici pokušali da nadju različite moduse kako bi ubedili njihove predstavnike i njih same da budu deo društva i institucija. Smatram da je kod srpskih predstavnika nedostajala volja jer su neprestano bojkotovali institucije Kosova. Svima je poznato da su njihova mesta u vladi i parlamentu prazna, a ogromnu odgovornost za to snosi i manipulativna politika zvaničnog Beograda. Kosovo će zajedno sa medjunarodnom zajednicom imati obavezu da inkorporira Srbe u sve sfere života”.
Koliko će institucionalna zaštita pomoći stvarnu integraciju preostalih Srba, glasilo je poslednje pitanje:
“Pre svega Srbi treba da se odreknu direktnog uticaja Beograda na njih. Mi ne želimo da gledamo u prošlost, a to bi trebalo da važi i za srpsku zajednicu. Mi želimo da se okrenemo budućnosti, a to je pravo većinskog stanovništva da stvori državu i da garantuje prava ostalima. Odgovornost je na svima, ne samo na Albancima da pokrenu proces napred u cilju stvaranja najmladje zemlje na Balkanu”, zaključio je Ernest Ljuma.