Dok se intenzitet izraelskih vazdušnih udara pojačava, vlade zapadnih zemalja preduzimaju evakuaciju hiljada svojih državljana iz Libana. Bejrutski aerodrom i luke su zatvoreni pošto su već više puta bombardovani, a bombardovana je i većina glavnih drumskih pravaca u Libanu. Francuska i Italija brodovima prebacuju na Kipar više od 16 hiljada Evropljana, a Britanija planira da za evakuaciju upotrebi dva ratna broda. Nnovinarka Glasa Amerike Čelis Mekdonau, izvešava iz Bejruta da građani nekih država ipak ne mogu da se nadaju pomoći svojih vlada.
Nervozna masa se okupila ispred bejrutske Kanceralije Visokog komesarijata UN za izbeglice. Zapadne vlade koriste brodove, helikoptere, avione i autobuse da evakuišu svoje državljane. Ovde su, međutim, i izbeglice i raseljena lica iz Iraka i podsaharske Afrike, koji nemaju gde da se sklone. Piter Tek je pre 9 godina došao u Liban iz južnog Sudana.
“Kao što znate, situacija je vrlo teška… Otišli smo iz Sudana, pošto je tamo besneo rat. Sada smo ovde, a ponovo smo suočeni sa istom sudbinom.”
Za razliku od turista iz zapadnih zemalja, koji masovno odlaze iz Libana, Somalijac Hasan Adahu nema vladu kojoj može da se obrati za pomoć.
“Iz Somalije sam… Nemam novac, nemam hranu, nemam ništa. Šta mogu da uradim? Somalija ovde čak nema ni ambasadu.”
UNHCR nastoji da sve kojima je potrebna pomoć, Libance i strance, evakuiše na bezbednija mesta. Arafat Džamal, vršilac dužnosti direktora kancelarije UNHCR-a u Bejrutu, ukazuje da je veliki broj službenika UN takođe pogođen nasiljem.
“Zbog vanredne situacije, veliki deo lokalnog osoblja, koji čini osnovu naše kancelarije, izbegao je u planine.”
Džamal naglašava da UNHCR nastoji da, uprkos nedostatku ljudstva, pomogne izbeglicama, kao i stotinama hiljada Libanaca, koji su ostali bez krova nad glavom. On ukazuje da nije jasno o kolikom broju ljudi se radi.
“Pošteno govoreći, pre nekoliko dana se govorilo o 22 hiljade. A juče sam čuo da je vlada rekla da se radi o četiristo hiljada ljudi. Lično verujem da je to tačnija procena. Po svemu sudeći, ovo je masovni zbeg.”
Humanitarne organizacije i libanske vlasti, pretvorile su škole, širom zemlje, u prihvatilišta za raseljena lica. Iako to, za sada, dobro funkcioniše, Arafat Džamal ukazuje da je u pitanju samo privremeno rešenje.
“Brine nas što će za dve nedelje, u slučaju da se blokada nastavi, to postati katastrofa, posebno u pogledu higijene – u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju vodom, kada se zapuše klozeti, a imate decu, zaraze, itd. Tada će to biti ogroman problem i tada će UN biti neophodne radi dopremanja potrepština.”
Još nije jasno kada će izraelska vojna ofanziva da se završi, a jedan od izraelskih generala je rekao da bi vojna akcija mogla da potraje i “nekoliko nedelja”.