Sve veća količina ugljendisoksida u vazduhu, kao posledica upotrebe fosilnih goriva u automobilima i elektranama, počela je da utiče i na hemijski sastav morske vode. U nedavno objavljenom izveštaju američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja kaže se da zagadjenost vazduha opasno ugrožava morske ekosisteme.
Do kraja ovog veka, količina ugljendioksida u atmosferi mogla bi da se udvostruči, ili čak utrostruči, kaže vodeći autor studije Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, Džoan Klejpas:
”Trenutno se procenjuje da su okeani apsorbovali oko jednu trećinu dodatne količine ugljendioksida ispuštene u atmosferu ljudskim aktivnostima. Okeqani kao sundjer upijaju ugljendioksid, što je dobro jer to usporava proces globalnog zagrevanja.“
Ali u izveštaju se iznose dokazi i o negativnom delovanju CO2. Pod uticajem tog jedinjenja voda postaje kiselija, što ugrožava organizme koji luče ljušture od kalcijum-karbonata, kao što su korali, školjke, puževi, morske zvezde i morski konjici. A to bi moglo da znači sporiji rast koralnih sprudova, već ugroženih zbog zagrevanja vode uzrokovanog efektom staklene bašte.
”Naše kosti nisu od kalcijum-karbonata, ali su sličnog sastava. Ljudi pate od osteoporoze, odnosno gubitka koštane materije, a slično se dogadja sa ovim organizmima.“
Džil Klejpas kaže da bi povećanje procenta ugljendioksida moglo da utiče na raznolikost biosfere i na razmnožavanje drugih stanovnika okeana. Koralni sprudovi štite obale i u njihovom području živi 25 odsto svih morskih živih bića. Na primer, kaže ona, ako nestanu planktoni kojima se hrane ribe pogodne za ljudsku ishranu, i one će biti ugrožene. Tomas Lavdžoj, predsednik Hajncovog Centra za nauku, ekonomiju i ekologiju, smatra da ovaj izveštaj predstavlja znak za uzbunu i poziv na ozbiljnu akciju:
”Potreban nam je hitan svetski program za pronalaženje izvora energije koji neće zagadjivati atmosferu. To bi bila kombinacija energetskih izvora, efikasnijeg korišćenja energije i njene konzervacija. Lako bi moglo da se dogodi da se neko vreme oslanjamo na nuklearnu energiju i dok ne istražimo nove tehnologije.“
Lavdžoj dodaje da je za primenu takve ideje potrebna politička volja i rukovodeća uloga na globalnom nivou. Ali on dodaje kako pomenuti izveštaj pokazuje da okeani više ne mogu da se posmatraju kao deponija za industrijski otpad, jer bi to moglo da ima katastrofalne posledice po život na našoj planeti.