Predsednik zemlje domaćina, Vladimir Putin, kaže da planira da usredsredi razgovore na niz tema, među kojima su energija, zarazne bolesti, obrazovanje, regionalni sukobi, kontraterorizam i oružje za masovno ubijanje. Ipak, na Zapadu postoji bojazan da Rusija ometa rešenje nekih od ovih važnih pitanja.
Globalna energetska bezbednost je na čelu spiska problema koje je predsednik Putin nabrojao u svom pozdravnom saoptenju objavljenom na zvaničnom ruskom sajtu Grupe 8. Međutim, zemlja je pokrenula pitanje svoje pouzdanosti kao snabdevača kada je «Gazprom», ruski energetski monopol, u januaru prekinuo isporuke prirodnog gasa Ukrajini. Viktor Kremenjuk, zamenik direktora Američko-kanadskog instituta u Ruskoj akademiji nauka, kaže da je taj prekid isporuke podvukao pitanje energetske zavisnosti.
«Pre krize u Ukrajini, između Rusije i Ukrajine, zavisnost od gasa se smatrala početkom partnerstva, možda čak početkom savezništva. Sada se smatra pretnjom», kaže Kremenjuk.
Mnogi zapadni analitičari kažu da Rusija takođe eksploatiše krvave sukobe na Kavkazu da bi održala političku prevagu u regionu. Bivši američki ambasador u Ukrajini, Karlos Paskval, novi direktor Odeljenja za inostranu politiku Instituta «Brukings» u Vašingtonu, kaže da bi Grupa 8 trebalo da razmotri te konflikte.
«Pitanje tih zamrznutih konflikta u bivšem Sovjetsom Savezu, naročito sa Džordžijom, jedno je od onih u koje se Rusija mešala. Sjedinjene Države i Grupa 8 bi trebalo da podvuku crtu i kažu da u vezi sa Gruzijom i Abhazijom, treba da vodimo računa o uspostavljanju mira, a ne o dodatnom sukobljavanju, mislim da bi to apsolutno bio ključ», kaže Paskval.
Pre nego što je Rusija pozvana da se priključi Grupi 8, 1988, organizacija je bila poznata kao Grupa 7 industrijalizovanih demokratija. Međutim, bivši dopisnik lista «Fanenšal tajms» iz Moskve, Dejvid Sater, ukazuje na razlike u konceptu pojedinačnih prava – u tradiciji zapadnih demokratija država služi pojedincu, dok se u Rusiji pojedinac smatra instrumentom služenja državi. Sater kaže da Rusija zbog toga ne uspeva da shvati, kako kaže, «etičku transcendentnost».
«Ideja da pravila važe za sve. Da postoje pravila koja su iznad društva, iznad i izvan interesa pojednačnog ljudskog bića i iznad i izvan interesa države. I da je država, ne manje od pojedinca, obavezna da se vlada u skladu sa tim pravilima», kaže Sater.
On je to rekao tokom nedavnog seminara o Rusiji i Grupi 8 u Hadsonovom institutu u Vašingtonu. Ruski politički analitičar, Andrej Pjontkovski, na tom forumu je rekao da saopštenje predsednika Putina, protiv ultimatuma u pogledu zabrane širenja nuklearnog oružja, nagoveštava da G-8 verovatno neće postići potpunu saglasnost u vezi sa sadašnjim sporom sa Iranom.
«To znači da Moskva neće dozvoliti Savetu bezbednosti da ikada uvede stvarne sankcije Iranu. To znači da iranski režim nbeće imati razloga da prekine svoj nuklearni program», kaže Pjontkovski.
Uprkos nekim zahtevima da Zapad izbaci Rusiju iz Grupe 8, takav potez nema veliku podršku. Takođe postoje zahtevi da se grupa proširi i uključi Kinu, da bi i ona mogla da pomogne u rešavanju brojnih svetskih problema.