Fudbalska reprezentacija Italije je po četvrti put postala šampion sveta pošto je u finalu Mondijala odigranom u Berlinu savladala Francusku posle boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Već u sedmom minutu "trikolori" su došli u vođstvo nakon što je Materaci neoprezno oborio Maludu u svom kaznenom prostoru. Zinedin Zidan loptu nije uspeo da ubaci u mrežu rivala, ali je nakon njegovog jdanaesterca ona, odbijena od prečke, ipak prešla celim obimom gol-liniju te su izabranici selektora Domeneka došli do neočekivano ranog vođstva. Na izjednačenje se, međutim, nije dugo čekalo, jer je Marko Materaci svoju grešku u defanzivi ispravio pogotkom u 19. minutu kada je posle kornera nadvisio u skoku Vijeru i preciznim udarcem glavom savladao Barteza.
Na predah se otišlo rezultatom 1:1 iako su "azuri" imali lepu priliku da u 36. minutu dođu u vođstvo kada je Luka Toni, takođe posle udarca iz ugla, glavom zahvatio loptu koja je pogodila prečku, a potom je u jeku incijative protivnika, koji je iznenadno ostao bez povređenog Vijere u 56. minutu, Toni postigao pogodak koji je šest minuta docnije opravdano poništen zbog ofsajda.
Kako, sem Bufonove odbrane Anrijevog šuta i opasnog "slobodnjaka" Pirla nije bilo ozbiljnijih prilika u prilično borbenom meču, utakmica je ušla u produžetke. U prvom od njih Riberi je propustio šansu poslavši loptu pokraj stative, da bi potom Bufon maestralno zaustavio pokušaj glavom Zidana koji je u 110. minutu neshvatljivo reagovao na provokaciju Materacija - udarivši ga glavom u grudi zbog čega je isključen u svom poslednjem nastupu u karijeri.
Pošto "azuri" nisu uspeli da iskoriste brojčanu nadmoć, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca u kojima je, za razliku od preciznih Viltora, Abidala i Sanjola rezervista Francuza David Trezege pogodio prečku, te je Italija došla do trona s obzirom da su Pirlo, Materaci, De Rosi, Del Pjero i na kraju Groso bili uspešni sa "bele tačke".