Rezultati nedavno održanih izbora na Bliskom istoku ukazuju da stranke islamističke orijentacije postaju politički sve uticajnije. U Egiptu, Iraku i na palestinskim teritorijama, birači su poverenje dali kandidatima verski orijentisanih stranaka.
Administracija predsednika Buša, kao i veći broj vlada drugih zemalja, uverene su da je demokratska transformacija Bliskog istoka ključna za bezbednost ostatka sveta. Predsednik Buš kaže da će taj region, ako u njemu ne procveta sloboda, ostati u stanju stagnacije, nezadovoljstva i nasilja. Predsednik Centra za izučavanje Islama i Demokratije, Radvan Masmudi, predviđa da će brzo doći do promena u arapskim zemljama.
«Demokratija stiže u arapski svet i muslimanski svet, dopadalo se to nama ili ne, sa ili bez naše podrške. Predviđam da će mo u narednih 5 do 10 godina videti puno promena u skoro svim tim režimima.»
Analitičari naglašavaju da trenutno ni jedna ideja ne izaziva u arapskom svetu takvu privlačnost kakvu ima islamizam, koji kombinuje verski model sa mrežom društvenih organizacija koje su muslimanske grupe formirale u raznim državama. Keri Vikam je profesorka političkih nauka na univerzitetu Emori i bavi se istraživanjem islamskog aktivizma u Egiptu i drugim arapskim zemljama. Ona veruje da muslimanske grupe podržavaju demokratiju pošto znaju da na takav način mogu da pobede na izborima i dođu na vlast.
«Vođe glavnih islamističkih opozicionih grupa su otvoreni zagovornici slobodnih izbora, u velikoj meri zbog toga što znaju da će oni, zahvaljujući brojnim pristalicama i dobroj organizovanisti, biti prvi koji će imati koristi od pravog demokratskog otvaranja, bar na kratak rok.»
Egipatski politički analitičar Amr Hamzavi veruje da nedostatak poverenja između vlada arapskih zemalja, muslimanskih grupa i sekularnih političkih stranaka usporava napore na promovisanju demokratije. Hamzavi naglašava da, uprkos vašnoj ulozi koju islamisti danas imaju, oni nemaju dovoljno snage da ostvare velike promene u autokratskim režimima.
«Islamisti nisu u stanju da sami, bez ičije pomoći, dovedu do demokratskih promena u regionu. Režimi, vladajuće grupe, ostaju za kormilom. Islamisti mogu da se takmiče, da dovode vlast u pitanje, pošto imaju brojne pristalice, ali ne mogu da sami dovedu do demokratskih promena.»
Hamzavi napominje da su pred islamistima dva velika izazova. Oni, prvo, moraju da nauče da prave koalicije i da prošire svoje platforme kako bi dosegli i birače koji nisu njihovi. Istovremeno, ukazuje Hamzavi, političke grupe moraju da međusobna neslaganja rešavaju na demokratski način ili rizikuju da se pocepaju na manje stranke, što bi moglo da umanji njihove napore za promenama.