Prefiksom nano ozvačava se nešto što je milijardu puta manje od metra, a nanocevčice su, po mnogima, materijal budućnosti.
U osnovi, nanocevčice su tanki listići grafita, smotani u tubu, a u zavisnosti od toga u kom pravcu je tuba smotana mogu da imaju svojstva metala ili poluprovodnika, od kojih mogu da se proizvode tranzistori. Medjutim, pri proizvodnji nanocevčica sa jednostrukim zidom dobija se mešavina onih sa svojstvima metala i onih sa svojstvima poluprovodnika. Štaviše, poluprovodničke nanocevčice su različitog prečnika, a svaka od tih veličina ima drugačija elektronska ili optička svojstva. Nije teško zamisliti koliko je komplikovano cevčice milijardu puta manje od metra razdvajati na metaličke i poluprovodničke, a o sortiranju po veličini i da ne govorimo. Ali upravo taj problem uspeli su da reše naučnici američkog univerziteta Rajs, u Hjustonu. Najpre su konstruisali usku električnu komoru i opremili je nizom mikroelektroda koje stvaraju neravnomerno električno polje. Kada se u komoru ubrizga tečnost u kojoj plivaju izmešane nanocevčice, ustanovljeno je da se one u neravnomernom električnom polju grupišu po svojstvima u različitim delovima komore.
Naučnici se nadaju da će na osnovu ovog otkrića uspeti da konsruišu automatski uredjaj za sortiranje nanocevčica, što obećava napredak u proizvodnji nove generacije veoma malih i veoma brzih kompjuterskih procesora.