Uz svetski dan izbeglica, Evropa se priseća za nju jednog od ključnih i još uvek sistemski nerešenih problema- ljudi koji bi želeli da u državama Zapada pronadju novu domovinu, tražeći za to bilo kakvu mogućnost. Teoretski, mogućnost postoji, praktično - Unija čini sve kako bi onima koji stižu, kao najbolju opciju ponudila - povratak.
Bez obzira koja od država predsedavala Unijom, politika prema izbeglicama, imigrantima i potražiocima azila sledi direktivu - smanjiti priliv preko evropskih granica, kontrolisati ko, na koji način i kojim povodom ulazi na teritoriju evropskih država i koliko dugo se tu zadržava. Na pitanju priliva izbeglica, imigranata, koji bi mogli postati jeftina radna snaga i ugroziti socijalni status postojećih evropljana, formiraju se državne politike i, kao što je to bio slučaj u Francuskoj, ruše referendumi i dovodi u pitanje ukupna budućnost Evrospke unije.
Brisel reaguje višestruko- jača vanjske granice i otežava ulazak na teritorji Unije, objedinjuje dokumentaciju i proceduru apliciranja za ostanak- posebno to pogadja "azilantski šoping", višestruko apliciranje za azil ilegalnih imigranata u više evropskih država. Istovremeno, podržavajući akcije medjunardonih humanitarnih organizacija, promoviše direktnu pomoć na terenu - u Tanzaniji, Burundiju, Kongu. Unija je samo protekle dve godine pomogla programe UNHCR-a sa oko 140 miliona evra.
Što se tiče zapadno-balkanskog područja i izbegličko-imigrantskog pitanja, Brisel u najskorije vreme namerava da i to pitanje zaključi- potpredsednik Komisije i komesar za pravdu, Franko Fratini je najavio kako će u nekoliko narednih sedmica da objavi novu listu "sigurnih država", zemalja u kojima trenutno, nad stanovništvom ne stoji nikakva politička pretnja zbog koje bi spas eventualno potražili na teritoriji Unije. Na toj listi će se naći i Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, što, praktično, znači da će svi koji dolaze iz tih država i traže azil, po automatizmu biti odbijeni.
U evropskim krugovima se mera komesara Fratinija tumači kao "dobra vest", jer jasno ukazuje da se region polako ali sigurno izmiče iz zone rizika i ulazi u zonu stabilnosti i integracijskih procesa.