Američke vojne operacije u Iraku i Avganistanu, nekoliko godina se finansiraju na osnovu specijalnog, hitnog budžetskog zakona koji Kongres usvaja pošto dobije zahtev iz Bele kuće.
Usvojeni zakonski predlog nije izuzetak, u vrednosti nešto većoj od 70 milijardi dolara od ukupno 94 i po milijarde izdvojene za potrebe američkih vojnika koji se bore da bi podržali nove vlade u Iraku i Avganistanu.
Zakon je rezultat teških pregovora sa Senatom, da bi se došlo do kompromisa kojim se rešavaju razlike među verzijama koje su mnogo ranije usvojila oba doma Kongresa. Senatska verzija je obuhvatala dodatna sredstva za američke luke, bezbednost granica i druge svrhe, premašujući granicu koju je odredio predsednik Buš, koji je zapretio da će staviti veto na svaki konačni zakonski predlog koji ne zadržava troškove na nivou od oko 94 milijarde dolara. Iako je većina demokrata u Predstavničkom domu podržala kompromisni zakonski predlog, mnogi su iskoristili priliku da ponovo iznesu primedbe na način na koji administracija predsednika Buša finansira rat i vodi ukupnu situaciju u Iraku. Među njima je i demokratska predstavnica iz države Njujork, Luiz Sloter.
«Sama ideja da mi ponovo finansiramo sukob preko dodatnog budžeta je i nepoštena i nečasna. Ona je deo velikog napora da se od javnosti sakrije prava cena rata, jer se dodatni budžet ne računa kao deo normalnog budžeta. Oni prema tome ne povećavaju naš nacionalni deficit na papiru, bez obzira što ga u stvarnosti povećavaju.»
Republikanci su pravdajući se isticali kao napredak to što je američka vojska nedavno ubila vođu Al kaide u Iraku, Abua Musaba al-Zarkavija, rekavši da Sjedinjene Države nemaju izbor, sem da ostanu angažovani u Iraku, kako kaže i republikanac iz Kalifornije, Dejvid Drajer.
«Moramo da shvatimo da je prošlonedeljna akcija bila u stvari udarac terorizmu, sa kojim moramo da se razračunavamo na redovnoj, dnevnoj osnovi.»
Pošto je u Predstavničkom domu usvojen dodatni budžet koji sadrži i novac za žrtve uragana duž Meksičkog zaliva u Sjedinjenim Državama, usaglašeni dokument se vraća u Senat gde se očekuje da će ubrzo biti odobren da bi se potom uputio predsedniku na potpis.