A među nekim manjinskim grupama, veruje se da je taj procenat daleko viši. Na redu je prilog o školskom sistemu koji pomaže đacima sa problemima – mnogo pre nego što uopšte stignu do završnih razreda srednje škole.
Dva učenika petog razreda osnovne škole u Okrugu Hauard, u Merilendu, severno od Vašingtona, imaju probleme u školi. Rano identifikovanje onih koji možda neće završiti školu – dok su još u osnovnoj školi – jeste ključ ovog programa. Nastavnici i vannastavno osoblje rade sa učenicima tokom svih godina više škole da bi im obezbedili sve što im je potrebno da uče i maturiraju… i ne ometaju druge, o čemu priča Kerol Galej, koordinatorka za alternativno obrazovanje u Osnovnoj školi u Raning Bruku.
«Znamo da mnogo problema u ponašanju, barem na nivou osnovne škole, proističe iz programa. Kada deca ne mogu da urade ono što se od njih traži, postaju nervozna i to i ispoljavaju», kaže ona.
Jedan veliki američki nedeljnik je nedavno na naslovnoj strani objavio članak pod naslovom «Zemlja propalih đaka», u kojem se navode procene da do 33 odsto učenika neće da maturira.
Procent tih koji ne maturiraju u Okrugu Hauard je jedva iznad 1 odsto. Krejg Kamings, koordinator programa alternativnog obrazovanja u tom okrugu, deo uspeha pripisuje agresivnoj i ranoj pomoći đacima.
«Što se duže ne obraća pažnja na takve akademske probleme i loše ponašanje, teže će se to promeniti i doći do nekih pozitivnih rezultata», kaže Kamings i dodaje da ima mnogo razloga zbog kojih đaci napuštaju školu.
Svi nastavnici sa kojima smo razgovarali su saglasni da je najveći faktor nedostatak pripadnosti… Škole i nastavnici ne razvijaju vezu sa đacima da bi oni osetili da tu pripadaju, kaže školski psiholog Razja Kosi.
«Ako pogledate stvarna mentalna istraživanja koja se sada sprovode, deo koji se odnosi na povezanost, emocionalni deo učenikovih veza sa školom je visoko na listi đaka koji su u stanju i koji su spremni da uče. To uopšte nije nevažnbo. Biološki, u mozgu postoji nešto što pomaže ljudima da osećaju da su povezani i oni moraju da budu u stanju da to urade», kaže ona.
Srednja škola u Houmvudu prima i najrizičnije đake u Okrugu Hauard. Odeljenja su manja, đacima se poklanja veća pažnja i dobijaju savete u vezi sa ponašanjem. Takođe se nude vannastavni programi, preko kojih nastavnici uspostavljaju dopunske veze sa đacima.
«Zalazite u višegeneracijske nivoe porodične disfunkcionalnosti. Kada dođete u Houmvud, vidite i roditelje koji su odustali od školovanja, koji prema tome nisu imali akademsku sposobnost da pomognu deci da krenu napred», kaže Razja Kosi.
Tinejdžerska trudnoća takođe utiče na procenat onih koji ne završe školu širom zemlje. Geri Maksvel-Džons je savetnica u specijalnom programu za tinejdžerske majke i očeve - da bi mogli da nastave školovanje. Ona trenutno radi sa jedanaest đaka koji pohađaju nastavu u tradicionalnoj srednjoj školi. Imaju besplatan transport, dnevni boravak i druge usluge.
«Oni bi prestali da idu u školu, jer im zaista nije lako. Lako je uklopiti se u školsku populaciju, ali oni često odustaju zbog sitnica. Nema nikoga da ih posavetuje, da ih ohrabri», kaže Geri Maksvel-Džons.
Nemaju sve škole u Sjedinjenim Državama mogućnosti Okruga Hauard. Lična pažnja i usluge koje se pružaju ovim đacima su skupi, ali Kerol Galej kaže da se to na posletku isplati.
«Ako ostanu u programu za alternativno obrazovanje do kraja, verovatno će 90 odsto njih biti uspešno i - maturirati.»