“Referendum u Crnoj Gori bi mogao da predstavlja nagoveštaj zamaha ka većoj evropskoj dezintegraciji, umesto integraciji, ” rekao je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, direktor za pitanja spoljne politike u institutu KATO, Kris Prebl.
Prebl: Referendum u Crnoj Gori bi mogao da se koristi kao presedan na Balkanu i drugde u Evropi. Glavnu ulogu je igrala Evropska unija, a ne Vašington, u pružanju podrške održavanju refereduma sa relativno nisko zacrtanim pragom odziva birača za obezbedjenje nezavisnosti od svega 55 odsto. Mislim da je to bio pogrešan potez i da sada možda otvara čitav niz problema. Brisel je trebalo da zna da će za ovakav ishod referenduma pokazati interesovanje i druge evropske etničke grupe koje imaju aspiracije da ostvare nezavisnost a time bi mogao da prodube dezintegracioni procesi u Evropi.
Glas Amerike: Da li bi, recimo, Srbi u Republici Srpskoj i Albanci u Makedoniji ili u Crnoj Gori, mogli da zahtevaju da održe sličan referendum?
Prebl: Mislim da bi to moglo da se dogodi. Već je premijer Republike Srpske Milorad Dodik izneo takav zahtev i već sada cirkuliše peticija sa ciljem da se dobije podrška za to. Drugim rečima, ako je to mogla da učini Crna Gora, zašto ne bi i Republika Srpska. Medjutim, neki evropski funkcioneri su već reagovali i odbacili taj predlog ukazujući da to nije moguće zbog Dejtonskog sporazuma kojim se reguliše unutrašnja struktura te zemlje, kao i njen medjunarodni status, i da takva situacija nema veze sa crnogorskom. U svakom slučaju, crnogorski referendum je, dugoročnije gledano, indikativan i mogao bi se se koristi kao presedan ne samo na Balkanu, već i drugde u Evropi.
Glas Amerike: Kako tumačite stav medjunarodne zajednice prema izjavi premijera Dodika?
Prebl: To izgleda kao primena dvostrukog standrada prema jednoj etničkoj grupi. Ali to nije ništa novo u politici i evo vam najnovijeg primera. Evropska unija smatra nesaradnju Beograda sa Hagom jednim od glavnih razloga za suspenziju pregovora koji vode ulasku te zemlje u Evropsku uniju. To je bio jedan od glavnih argumenata Crne Gore za nezavisnot, što je EU potencirala na putu te republike ka nezavisnosti. Sada, kada je Podgorica stekla nezavisnost, Evropska unija je nagovestila da njen ulazak u EU neće biti tako lak i brz. Postavlja se pitanje kako bi Vašington i EU mogli da objasne takav oprečni stav.
Glas Amerike: Da li će dezintegracioni procesi balkanskog regiona olakšati ili otežati ulazak pojedinih zemalja u EU?
Prebl: Proces evropske integracije kreće nasumično. Nedavni trendovi, ako uzmete kao primer upravo održani referendum Crnoj Gori, pa onda referendume u Francuksoj i Holondiji o ustavu EU, predstavljaju zamah ka većoj evropskoj dezitegraciji umesto inegraciji. Istovremeno, brojne zemlje se svesrdno zalažu za ulazak u EU, kao što su Srbija i Crna Gora, odnosno sada nezavisna Crna Gora, neke druge balkanske zemlje, Turska i tako dalje. Dakle, postavlja se pitanje da li će neke od tih zemalja ući u EU brže ili sporije kao manje, nezavisne države ili kao delovi većih država, koje imaju odredjenu političku i ekonomsku stabilnost i jačinu. Mislim da bi Evropska unija trebalo dobro da se zamisli da li sadašnja politika podsticanja veće dezintegracije, služi, dugoročnije gledano, interesu evropske integracije, odnosno Evropske unije. Nisma siguran da je to pravi put.