“Ogromna podrška albanskih birača nezavisnosti Crne Gore bila je kritičan faktor u dostizanju i prevazilaženju potrebnih 55 odsto glasova na referendumu u Crnoj Gori” rekao je nezavisni politički analitičar Džon Zavales u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike.
Zavales: Ono što je za mene udarilo pečat ovom referendumu je odlučujući uticaj etničkog faktora u biračkom telu. Kao što je poznato, znatan broj Albanca, muslimani, Hrvati i drugi u velikoj većini su glasali za nezavisnost. Pročitao sam dan posle referenduma intervju sa jednim Albancem iz Crne Gore koji živi u Njujroku da je, kako je tačno konstatovao, ogromna podrška albanskih birača i muslimana nezavisnosti Crne Gore bila kritičan faktor u dostizanju i prevazilaženju potrebnih 55 odsto glasova. Drugo, uprkos izjavama Martija Ahtisarija i medjunarodnih funkcionera da su crnogorski referendum i kosovsko pitanje dve sasvim odvojene stvari, mislim da će se to odraziti na pregovore o statusu Kosova. Mada nema izgleda da se uz medjunarodnu podršku održi referendum za nezavisnost Kosova, ako imate 55 odsto birača koji su glasali za nezavisnost Crne gore koja se umnogome po kulutri, tradiciji, istoriji i drugome teško može razlikovati od Srbije, onda ishod crnogorskog referenduma unapredjuje pozicije 90 odsto albanske većina na Kosovu, koja je potpuno različita od srpske -- jezički, verski i kulturološki.
Glas Amerike: Šta su po vama pozitivni, a šta negativni aspekti crnogorskog referenduma?
Zavales: Mislim da će biti više negativnih nego pozitivnih posledica. Ako medjunarodna zajednica potvrdi nezavisnost Crne Gore stvara se presedan formiranja još jedne države istog nacionalnog sastava. To bi, medjutim, moglo vremenom da poveća šanse da Srbi na Kosovu, u slučaju da ono dobije nezavisnost, održe sličan referendum i zatraže da se otcepe. Takav model bi mogao da se primeni i u Republici Srpskoj, zatim za hrvatske oblasti u Bosni, za albanske delove u Makedoniji, a i kasnije u samoj Crnoj Gori, gde bi, što bi bilo sasvim ironično, crnogorski Albanci, koji su na odlučujući način doprineli nezavisnosti, mogli da odluče u narednih par godina da zatraže samostalnost i osnuju, recimo, “ Zapadno Kosovo.” Razlike izmedju Srbijanaca i Crnogroca su u suštine samo na nivou istorijskog iskustva, ali nema značajnijih verskih, jezičkih, kulturoloških i etničkih razlika. Na osnovu takvog kriterijumu, istočna Nemačka je trebalo da ostane zasebna država, a ne da se ujedini sa Nemačkom. Ishodom referenduma pobija se i argumenat da je nelogično i bez presedana da se u neporednom susedstvu Albanije, na Kosovu formira još jedna albanska država.