Kapsule-vremeplovi su u stvari paketi koji se ”šalju“ u budućnost. To su kontejneri u obliku omanjeg torpeda, kao onaj koji je 1939. zakopan na dubini od 15 metara ispod mesta na kojem je održan svetski sajam u Njujorku.
U tu kapsulu je smešteno svašta -- od kotura sa celuloidnim filmom, do konca. A u instrukcijama se kaže da kapsula treba da bude otvorena tek 5 hiljada godina posle sajma. Treba pomenuti i veliku ”kriptu civilizacije“ - odnosno bazen koji je 1936. zapečačen na jednom koledžu u državi Džordžiji, sa audio trakama, filmovima, pa čak i bocom piva marke Badvajzer. Pitanje je kakav prah ce biti u toj boci kada kripta bude otvorena planirane 8113. godine!
Najnoviji tehnološki ambiciozan projekat odnosi se na ”Kapsule Zemlja.“ Radi se dve stotine kapsula koje treba da budu zakopane ispod dna svetskih okeana početkom iduće godine, a otvorene -- kako je barem planirano -- 2057. godine. U tim vremeplovima neće biti pivskih flaša ni primeraka biblije. Za dolar-dva, svako ko želi može da dostavi poruku ili fotografiju koje će biti šifrovane na diskovima i smeštene u zapečačene kapsule. Kako i da li će ih naših potomci jednoga dana pronaći - to je sasvim drugo pitanje. Profesor istorije na univerzitetu džrave Montane, Heri Fric, zabeležio je da su 1993. ljudi kopali motikama i koristili moćne bušilice u okolini gradske većnice u Misuli, ne bi li pronašli kapsulu-vremeplov koja je tu zakopana pre 96 godina. Nikome to nije pošlo za rukom... Nameće se još jedan problem: čak i ako kapsulu pohranjenu davne 1939. neko i pronadje 6939., da li će ljudi znati šta da urade sa koturom filma?