Pre gotovo jednog veka, Hiram Bingam, profesor istorije na Jelskom univerzitetu u Sjedinjenim Državama, načinio je veliko arheološko otkriće kada ga je indijanski vodič doveo do ruševina drevnog grada Maču Piču. Za Bingama je to bio vrhunac akademske karijere, a za Jelski univerzitet i Peru, Bingamovo otkriće je dovelo do decenijskog spora.
Hiram Bingam je od 1911. do ‘15. vodio tri jelske ekspedicije do Mač Pičua u peruanskim Andima. Ebigejl Bingam-Endikot kaže da joj je pradeda bio pravi avanturista.
“Bio je fantastičan, vrlo krupan čovek. I bio je veoma harizmatičan”, kaže Bingamova praunuka.
Neki smatraju da je on, sa svojim avanturističkim duhom i nesvakidašnjom garderobom, bio nadahnuće za filmskog arheologa, Indijanu Džonsa.
Tokom ekspedicija do Maču Pičua, Bingam je prikupio i poslao nazad Jelskom univerzitetu oko pet hiljada inkanskih umetničkih predmeta – koji su izloženi i proučeni u univerzitetskom Pibodi muzeju. Tu su nevolje i počele. Peruanska vlada kaže da je sa Bingamom sklopila pisani sporazum da će Jel da vrati predmete. Peru tvrdi da je vraćena samo polovina, dok Jel tvrdi da su vraćeni svi pozajmljeni predmeti. Tokom godina je pokrenuto još važnije pitanje – ko uistinu ima pravo na te predmete? Peru tvrdi da je to on, a prošlog decembra je zapretio da će tužiti Jel.
Konfuzija delimično može da se prati unazad, sve do Bingama, koji možda nije ni znao odgovarajući način katalogizovanja i prenošenja umetničkih predmeta, kaže profesor prava na Američkom univerzitetu, Kristin Ferli.
“Bingam uistinu nije ni bio arheolog. Bio je istoričar, tako da nije imao formalno arheološko obrazovanje”, kaže ona.
Ni Jel, ni Peru ne žele da komentarišu celu stvar. Ali “Nešenal džiogrefik”, koji je bio kopokrovitelj jelske ekspedicije u Maču Piču, kaže da zakoni koji su postojali u vreme prenošenja predmeta, idu u korist Perua, što potvrđuje i potpredsednik “Nešenal džiogrefika”, Teri Garsija.
“Peruanski zakon je u to vreme bio sasvim jasan. Bilo koji predmet iskopan u Peruu, a posebno u Maču Piču, bio je vlasništvo Peruanske vlade i peruanskog naroda”, kaže Garsija.
Jel međutim tumači tadašnje zakone drugačije.
“Ništa u peruanskom zakonu u vreme iskopavanja, odnosno ekspedicija, nije činilo ono što se pronađe u Peruu – peruanskim vlasništvom. Odnosno, svako ko pronađe nešto, mogao je da ga zadrži i tvrdi da je njegovo”, kaže Kristin Ferli.
Jelski univerzitet je nedavno ponudio da vrati neke umetničke predmete i pomogne da se oni izlože u novom muzeju u Peruu. Peru je tu ponudu odbio.
“Temeljni princip za koji se Peru zalaže i uslov koji postavlja jeste da neće da se odrekne vlasništva i da Jel mora da prizna pravo Perua na te predmete”, kaže Garsija.
Rasprava između muzeja i država oko ovih predmeta traje godinama i sada izgleda da mišljenje prelazi na stranu države. Metropolitenski muzej u Njujorku je nedavno pristao da vrati Italiji takozvani Eufronijusov pehar. Britanski muzej u Londonu je i dalje izložen kritikama zbog toga što ne pristaje da vrati Grčkoj delove Partenona, takozvani Eldžinov mermer.
U slučaju predmeta iz Maču Pičua, i Jel i Peru ne odstupaju od svojih zahteva.
Bingamova praunuka se međutim zalaže za kompromis.
“Kada bih mogla da razgovaram sa ljudima koji su umešani u ovaj spor, rekla bih im da se prisete svrhe svega ovoga – cilj je bio da se o tom blagu zna, ne samo o umetničkim predmetima, nego o stvarnoj lokaciji, Maču Piču, koja je zaista veličanstvena”, kaže Bingamova praunuka.
Maču Piču je veličanstveni lokalitet, čija je prošlost satkana od tajni i zagonetki. Međutim, i budućnost nekih njegovih aspekata je takođe misterija.
