Jedan odbor američkog Kongresa nedavno je održao pretres o nastojanjima na suzbijanju antisemitizma i drugih vrsta netolerancije u 55 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju - OEBS. Prisutni stručnjaci izvestili su o značajnom napretku, ali su istakli da još mnogo toga treba uraditi na sprečavanju zločina iz mržnje.
Na svojoj prvoj konferenciji posvećenoj antisemitizmu, održanoj 2003. godine, u Beču, OEBS je izrazio predanost borbi protiv antisemitizma i drugih vrsta rasizma. Na konferenciji sledeće godine usvojena je ”Berlinska deklaracija,“ kao izraz te predanosti, uključujući obrazovanje o Holokaustu i obučavanje policije za reagovanje na zločine mržnje.
Tokom nedavno održanog pretresa u Kongresu, republikanski kongresmen iz Nju Džersija, Kristofer Smit, rekao je da, uprkos tome što je svih 55 zemalja članica izrazilo predanost, manjinske grupe širom regiona još trpe nasilje. Kongresmen Smit, inače kopredsedavajući Helsinške komisije američkog Kongresa, rekao je da ga posebno uznemirava nesposobnost policije u Rusiji da reaguje na zločine počinjene iz netrpeljivosti:
”Takodje me zabrinjava nedavni talas nasilja prema etničkim i verskim manjinama u Rusiji. Tamošnja policija previše često deluje kao da nije sposobna ili ne želi da ozbiljno štiti manjine, uključujući Rome i ljude tamne boje kože.“
Pol Goldenberg je specijalni savetnik pri programu OEBSa za obučavanje policije u reagovanju na zločine mržnje. Goldenberg je nadgledao primenu tog programa u Hrvatskoj, Ukrajini, Španiji i Madjarskoj, a sada, kako je rekao, planira da pokrene isti program u Srbiji. On je dodao da Srbija sada želi da pojača nastojanje na osnivanju sistema za sprečavanje zločina mržnje:
”Vlada Srbije izrazila je snažnu želju da postane prva koja će uspostaviti državno telo za sprečavanje i istraživanje zločina mržnje, što je veoma važan element, naročito u svetlu onoga što se dogadjalo na Balkanu.“
Ketrin Mejer, savetnica u Kancelariji OEBSa za demokratske institucije i ljudska prava, primetila je da su se na berlinskoj konferenciji o antisemitizmu, 2004. godine, zemlje članice OEBSa obavezale da će podsticati sećanje na Holokaust i promovisati poštovanje svih etničkih i verskih grupa. Ali do sada samo se u 33 od 55 zemalja članica obeležava Dan sećanja na Holokaust. Mejerova je dodala da u mnogim zemljama članicama OEBSa ne postoje zvanična uputstva u vezi sa obrazovanjem o Holokaustu:
”Obrazovanje o Holokaustu trebalo bi uvesti u svakoj zemlji, i podstaći ga u onima u kojima postoji.“
U saradnji sa Muzejom Ane Frank, u Amsterdamu, stručnjaci iz sedam zemalja OEBSa razvili su materijale za učenje o antisemitizmu - zasnovane na istorijskom i društvenom nasledju svake od zemalja - koji će biti spremni za početak sledeće školske godine. Ketrin Mejer je izdvojila Hrvatsku kao zemlju najviše uključenu u razvoj obrazovnog metarijala o Holokaustu.
U unapred pripremljenom saopštenju, predsedavajući Helsinške komisije američkog Kongresa, senator Sem Braunbek, pozvao je izabrane lidere da ispune svoje obaveze na suzbijanju antisemitizma i drugih oblika netrpeljivosti.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, sastavljena od 55 zemalja Evrope i Severne Amerike, najveća je regionalna bezbednosna organizacija u svetu. Osnovana je 1972. godine, kao Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi, sa zadatkom da donosi odluke o pitanjima u vezi sa bezbednošću i stabilnošću u Evropi.