Nizak nivo popularnosti predsednika Buša i njegovih republikanskih saveznika u Kongresu predstavlja veoma dobru priliku za demokrate na kongresnim izborima u novembru.
Demokrate veruju da su ovogodišnji kongresni izbori najbolja prilika da povrate kontrolu u oba doma Kongresa gde republikanci drže većinu od izbora 1994. Zabrinutost javnosti povodom Iraka, visoka cena benzina i loš učinak vlasti posle prošlogodišnjeg uragana Katirna uzrokovali su pad populanosti kako predsednika Buša tako i republikanskih zakonodavaca. Politički analitičar u institutu “American Enterprise” u Vašinigtonu Norman Orenstajna kaže:
“ Birači su, uopšte uzevši, nezadovoljni statusom kvo. Jasno je da su takodje nezadovoljni ratom u Iraku i ekonomijom. Mada su mnogi aspekti ekonomije dobri, veliki broj Amerikanca nema taj utisak.”
Medjutim, za opozicione demokrate povoljna politička prilika pokrenula je internu debatu o programu i strategiji koje stranka treba da usvoji pred novembarske izbore. Umerene demokrate smatraju da je važno da javnost ubede da je Demokratska stranka u stanju da štiti SAD od terorističkih napada i bude delotvrona u ratu protiv terorizma. Neke liberalne demokrate smatraju da bi stranka treblao da usvoji oštriji ton u kritici Bušove administracije u pogledu rata protiv teorizma i njenog učinka u domenu gradjanskih sloboda. Senator Ras Fajngold, domokrata iz države Viskonsin, koji se nosi mišlju da udje u predsedničku trku 2008. godine, kaže.
“Moramo da se suočimo sa kritičnim pitanjima koja se odnose na terorističke napade devetog septebmra, i koja variraju od Iraka preko Patriotskog zakona do predsednikovog kršenja zakona zbog odobravanja ilegalnog prisluškivanja.”
Demokrate takodje razmatrju formulisanje sveobuhvatnog političkog programa koji bi rezervisanim biračima jasno obrazložio suštinske stavove demokratske stranake. Medju onima koji se zalažu za takav pristup je Dženifer Palmieri, iz ”Centra za američki progres,“ organizacije koja istražuje politička kretanja.
“Demokrate su po definiciji, neprestalno u poziciji u kojoj reaguju umesto da deluju. Medjutim, demokrate bi mogli da budu oštriji, hrabriji i jasniji u pogledu svojih stavova.”
Neki analitičari veruju da će nezadovoljstvo vidljivo u anketama javnog mnjenja proteklih nekoliko meseci biti dovoljno da obezbedi demokratama dobre rezultate u novembru, možda čak i pobedu u oba doma Kongresa. Stefan Hess, stručnjak za kongresna i predsednička pitanja u Brukingsovom institutu u Vašingtonu, smatra:
“Mislim da je taj gnev javnosti verovatno dovoljan. Ako gnev prema stanci na vlasti, odnosno Republikancima koji kontrolišu Belu kuću i oba doma Kongresa bude dovoljno intenzivan, to bi moglo da obezbedi demokratama pobedu bez da mnogo rade na tome.”
Ankete javnog mnjenja takodje pokazuju da su mnogi republiknci obeshrabreni izgledima na novembarskim izborima, dok stratezi Republikanske stranke veruju da bi strah od pobede Demokratske stranke mogao da posluži kao najbolja motivacija konzervativnim Amerikancima da izadju na birališta i glasaju za republikance. Stručnjaci medjutim ukazuju da su u ovom momentu demokrate više motivisani od republikanca i da bi i to moglo da utiče na odziv birača. Izgleda da i istorijski trendovi idu u prilog demokratama jer stranka koja kontroliše Belu kuću i Kongres obično gubi na izborima tokom drugog mandata aktuelnog predsednika, posebno ukoliko je njegova popularnost ispod 50%.