Kao najbogatija zemlja na svetu, sa najsavremenijom medicinskom tehnologijom, Sjedinjene Države bi trebalo da služe kao primer zdravstvene nege.
No, to nije slučaj, jer oko 46 miliona Amerikanaca živi u strahu od ozbiljne bolesti pošto u zemlji ne postoji socijalno zdravstveno osiguranje. Stručnjaci ukazuju da nešto mora da se preduzme da bi ogroman broj Amerikanaca dobio osiguranje.
Američko zdravstveno osiguranje je jedinstveno među industrijski razvijenim demokratijama, jer ga ne potpomaže vlada. Američke kompanije često nude zdravstveno osiguranje radnicima, kako bi mogli da plaćaju posete lekarima i lekove. Međutim, kako navodi službenik Međunarodnog sindikata uslužnih radnika, Džonatan Parker, sve veći broj kompanija odustaje od plaćanja zdravstvenog osiguranja radnicima. Parker ukazuje da njegov sindikat zastupa milion i osam stotina hiljada radnika : u zdravstvu, vladi, i uslužnim kompanijama :
” Sada, kada pregovarate, više nije reč o zaradama već o zdravstvenom osiguranju, koje se nalazi na prvom mestu spiska uslova, a mi moramo da osiguramo da je ono i dalje obuhvaćeno ugovorom. “
Zdravstveno osiguranje je veoma skupo, zbog čega mnogi poslodavci odustaju od plaćanja. Izvršna direktorka Centra za napredak Amerike, Keren Devenport, iznosi da su se u poslednjih nekoliko godina izdaci za osiguranje povećavali pet puta brže od zarada. Dodaje da je to iz nekoliko razloga, uključujući veliki broj zaposlenih koji ne mogu da budu osigurani preko posla :
”Najveću zabrinutost uzrokuju neosigurani, koji odlažu odlazak kod lekara, pa kasnije koriste hitnu pomoć, i mnogo složenije usluge, kada konačno počne da se leče. “
Bušova administracija predlaže da se uspostave privatni, štedni računi, na koje se ne bi plaćao porez, kada se koriste za plaćanje lečenja. Kritičari smatraju da se time prednost daje velikim kompanijama za zdravstveno osiguranje, a ne radnicima sa malim zaradama. Zbog toga mnogi podržavaju socijalno zdravstveno osiguranje, kakvo postoji u mnogim zemljama. Keren Devenport navodi :
”Veliki broj ljudi sa zdravstvenim osiguranjem trebalo bi da se ujedini da bi podelili opasnosti i izdatke.“
Prema rezultatima skoro svih anketa američkog javnog mnjenja, kriza sa zdravstvenim osiguranjem se nalazi na vrhu spiska zabrinutosti, odmah do rata u Iraku. Pre ili kasnije, moraće da se preduzme reforma zdravstvenog osiguranja. Ali to neće pomoći šećerašima kao što je Etel Šo :
”Brine me zdravlje. Ne znam kako ću preživeti, ako se penzionišem. Ali ako ostanem na poslu, ne znam kako ću živeti, kada sam bolesna.“