Rastuće cene benzina u Sjedinjenim Državama su najnoviji u nizu političkih problema sa kojima su suočeni predsednik Buš i republikanci u Kongresu pred novembarske kongresne izbore.
Amerikanci sve više plaćaju benzin, što bi se moglo pokazati kao faktor na novembarskim kongresnim izborima. Žalbe kupaca širom zemlje primorale su predsednika Buša da preduzme nekoliko koraka u cilju smanjenja cena goriva u Sjedinjenim Državama. On je privremeno suspendovao ekološke restrikcije vezane za benzin i odložio redovni transfer nafte u strateške rezerve u nadi da će se time povećati ponuda nna tržištu i oboriti cene. Predsednik je takodje naložio vladi da istraži da li naftne kompanije nastoje da iskoriste ovu situaciju u sopstvenu korist:
”Amerikanci razumeju da cene benzina rastu zbog porasta cena sirove nafte, ali oni kao ni ja, neće prihvatiti manipulacije na tržištu.“
Opozicione demokrate vide u tome ogromne političke mogućnosti, jer Amerikanci brinu da će se visoke cene benzina zadržati i preko leta kad mnoge porodice planiraju odmor. Politički analitičari strahuju da bi duži period sa visokim cenama benzina mogao da izazove gnev birača u novembru kada republikanci žele da zadrže većinu u oba doma Kongresa. Evo kako to komentariše vašingtonski analitičar Stjuart Rotenberg:
”Predsednik se ovog puta ne bira te je stoga jedini način da se pošalje poruka vladi, odnosno Beloj kući i Kongresu o predsednikovoj popularnosti putem kongresnih izbora.“
Predsednik Buš je takodje suočen sa velikim izazovima u pokušaju da osujeti negativne percepcije u javnosti o rukovodjenju ratom u Iraku i prošlogodišnjem odgovoru na uragan Katrina. Najnovija anketa mreže CNN ukazuje da je predsednikova popularnost opala na samo 32 odsto što je najniži nivo do sada. 69 odsto ispitanika navodi da im sve veće cene benzina, stvaraju ozbiljne finansijske teškoće. Predsednik Buš je izvršio neke smene u Beloj kući, ali politički stručnjaci navode da takvih promena mora biti još. Drugi analitičari veruju da je politička sudbina predsednika Buša - kao i republikanaca u Kongresu - još uvek vezana pre svega za razvoj dogadjaja u Iraku. Medjutim, rastuće cene benzina su ugrožavale i prethodne predsednike. Ričard Nikson i Džerald Ford su morali da se nose sa posledicama rastućih cena benzina tokom arapskog naftnog embarga 1973. godine. To je takodje bio jedan od činilaca pobede Ronalda Regana nad Džimijem Karteom na izborima 1980. godine.