Edukacija i ulaganje u mlade, i veća podrška civilnom sektoru – put su za prevazilaženje nasledja prošlosti i predrasuda koje sprečava konstruktivan dijalog mladih Srba i Albanaca– poruka je koju su sa panela u Institutu za mir u Vašingtonu uputili članovi multietničke nevladine organizacije “Inicijativa mladih za ljudska prava”. Svoje komentare takodje je izneo je i britanski novinar, ekspert za balkanska pitanja, Tim Džuda.
“Iniijativu mladih za ljudska prava” formirala je krajem 2003. grupa mladih sa Kosova i iz Srbije kako bi podstakla na dijalog svoje vršnjake, ali i političko rukovodstvo obe strane. Ova organizacija posebno se bavi i saradnjom Srbije sa Haškim sudom. Jedan od njenih osnivača, Andrej Nosov, ukazuje da većina političkih lidera, institucija i medija u Srbiji ne želi da javnost suoči sa činjenicama o konfliktima 90-ih, ratnim zločinima i njihovim žrtvama.
“Ako ste, kao ja, mlada osoba sa juga Srbije, sve što čujete o Albancima jeste da treba da ih mrzite jer su oteli vašu zemlju. To je ono što zapravo proizilazi iz medijskih izveštaja. Glavni problem je što Srbija na Kosovu vidi teritoriju, a ne narod. Uloga civilnog društva i ono što mi pokušavamo da uradimo jeste da izgradimo nove veze izmedju ljudi iz Srbije i Kosova. Mi, mlade generacije, moramo da saradjujemo jer smo susedi. Moj rodni grad je vrlo blizu kosovske granice, i ja ne želim probleme u svom gradu. Jedini način da se ostvari uspešna saradnje je da poštujemo jedni druge.”
Sara Malići, šef prištinske kancelarije “Inicijative” kaže da na Kosovu, kao i u Srbiji, siromaštvo i nezaposlenost pogoduju razvoju ksenofobije. No, ona ukazuje da se u izgradnji poverenja izmedju mladih iz Srbije i mladih sa Kosova postiže napredak.
“Kada oni sednu za isti sto, iako dolazi do sučeljavanja gledišta, dijalog je moguć. Po meni je najveći problem što ćete retko videti da Albanci i kosovski Srbi sednu zajedno i razgovaraju o ovim pitanjima i zato je važno da se govori o dogadjajima iz naše nedavne prošlosti, da se promovišu pravda i istina. I mi imamo problem sa poricanjem – negiramo šta se dešavalo 1999, tvrdimo da se povratak dešava iako činjenice govore suprotno. Zato su promovisanje dijaloga i edukacija izuzetno važni.
Ivan Stojanović, koordinator programa “Inicijative mladih” kao i Nosov, dao je sumornu analizu današnje Srbije, u kojoj, uskraćeni za edukaciju od strane države, i onemogućeni da prošire vidike putovanjima u inostranstvo, mladi preuzimaju predrasude starije generacije.
“Država treba da preuzme aktivniju ulogu u podršci civilnom sektoru, posebno edukaciji mladih o prošlim dogadjajima. Potrebno je veće povezivanje ljudi u regionu i uklanjanje stereotipa o drugim narodima.
Medjunarodna zajednica treba da liberalizuje vizni režim za Srbiju, jer kada mladi Srbi izadju iz svoje izolacije i vide kako žive njihovi vršnjaci, biće otvoreniji i spremniji da saznaju činjenice.”
Teme razmotrene na panelu je u širi, evropski okvir postavio nezavisni novinar Tim Džuda, koji se složio da je potrebno fokusirati se na omladinu ne samo na Kosovu i u Srbiji već i u Bosni, gde su etničke podele i dalje izuzetno izražene. Govoreći o 2006. kao ključnoj godini raspleta za budućnost Kosova i Crne Gore, on je dodao da će Srbija morati da se odluči za Brisel ili za izolaciju beloruskog tipa, ukoliko radikalne snage dodju na vlast na sledećim izborima. No, za motivaciju Srbije je potreban uspeh pristalica daljeg proširenja Evropske Unije, kaže Džuda.
“Po mom mišljenju, Sjedinjene države nisu ozbiljno prisutne u regiji. EU je jedina sila koja ima ozbiljan uticaj i adut u rukama, a taj uticaj će se umanjiti ako se stekne utisak da se zemlje Balkana ne približavaju integraciji. Tu se opet vraćamo na pitanje viza, izolacije i frustracije; sve to ide ruku pod ruku,” istakao je Džuda.