Barel sirove nafte ponovo je, u elektronskoj trgovini tokom noći, nakon zatvaranja berze u Njujorku, dostigao rekordnu cijenu od 70 dolara i 88 centi. Cijena je blago opala u utorak tokom dana.
Analitičari novo poskupljenje pravdaju zabrinutošću zbog spora u vezi sa nuklearnim programom Irana (jednog od najvećih svjetskih proizvođača nafte) i izraženim političkim tenzijama u drugim zemljama, poput Nigerije, koje bi mogle da poremete isporuke.
Rekordne cijene sirove nafte uzrokovale su i ekvivalentan rast cijena benzina.
Predsednik SAD Džordž Buš rekao je u utorak da ga zabrinjava uticaj koji će rast cena benzina imati na američku ekonomiju.
Buš je rekao da različite globalne sile treba okriviti za cenu sirove nafte koja premašuje 70 dolara za barel.
«Ponuda u celom svetu je smanjena, a imamo veću potražnju zemalja kao što su Indija i Kina, što znači da će svaki poremećaj snabdevanja, ili predviđanje poremećaja snabdevanja, izazvati porast cene sirove nafte, što utiče i na cenu benzina.»
Predsednik je rekao da se cena povećava i zbog povećane domaće potražnje, budući da Amerikanci voze više, pogotovo posle završetka hladne zime i zbog toga što države prelaze na mešavinu goriva koja je povoljnija za toplije vreme.
«Kombinacija svega ovoga povećava cenu benzina i to poskupljenje me brine. Brinem se za uticaj tih viših cena na porodice radnih ljudi i manje firme, a takođe sam svestan da vlada ima odgovornost da osigura da se to pažljivo posmatra i istraži moguće nabijanje cena, tako da je to ono što ćemo i da radimo.»
Cena sirove nafte je dostigla novi rekord, oborivši prethodni postavljen prošlog avgusta, kada je uragan Katrina poremetio proizvodnju u Meksičkom zalivu. Analitičari za sadašnje cene okrivljuju strepnje koje izaziva opšta nestabilnost u naftnim regionima, uključujući i etničko nasilje u Nigeriji i spor oko iranskog obogaćivanja uranijuma.
Teheran tvrdi da je nuklearni program namenjen proizvodnji električne energije. Predsednik SAD kaže da četvrti po količini proizvođač nafte u svetu tajno razvija program za proizvodnju nuklearnog oružja. Odgovarajući na pitanja novinara u Ružičnjaku Bele kuće, predsednik je rekao da će o tome razgovarati u četvrtak u Beloj kući sa kineskim predsednikom Huom Đintaom.
«Hteli bismo da rešimo ovo pitanje diplomatski i naporno radimo na tome. Najbolji način da se to postigne je da nastupimo zajednički sa zemljama koje shvataju opasnost od iranskog posedovanja nuklearnog oružja.»
Međunarodna agencija za atomsku energiju će iduće nedelje ponovo da izvesti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o Iranu.
Ako Iran ne prekine obogaćivanje uranijuma, očekuje se da će administracija predsednika Buša da zatraži uvođenje ekonomskih sankcija. Iran tvrdi da nikakav pritisak neće da ga primora da odustane od svog nuklearnog programa.
Ministarstvo inostranih poslova u Teheranu je odbacilo razgovore Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, rekavši da je njihov sastanak u Moskvi važniji za učesnike, nego za Iran.
Zvaničnici Bele kuće ukazuju da predsednik Buš sumnja da će spor moći da se reši mirnim sredstvima. S druge strane, iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad kaže da bi svaki agresor zažalio zbog napada na njegovu zemlju, jer – kako je naglasio – Iran ima jednu od najmoćnijih armija na svetu.