Neposredno pred početak direktnih razgovora Brisela sa državama regiona o uslovima i modalitetima ublažavanja viznog režima, na aktuelnosti dobija ključni faktor na osnovu kojega će se prosuđivati da li su balkanski sagovornici pouzdani partneri- bezbednost granica i efikasnost borbe protiv krijumčarenja svih vrsta.
Na pominjanje ublažavanja viznog režima prema Zapadnom Balkanu, u Evropskoj uniji uvek kao prvi argumenat protiv ističu nepouzdane, porozne granice država regiona i manjak poverenja u tamošnje sudstvo, provođenje rada i zakona. Da je teško provoditi efikasnu kontrolu granica i roba koje ulaze u zemlju, znaju najbolje sami Evropljani - samo jedna od nedavnih, redovnijh akcija u koordinaciji OLAFA, agencije za borbu protiv pronevera, provedena na različitim krajevima Unije- u Švedskoj, na briselskom aerodromu, slovenačkoj i estonskoj luci, pokazala da je krijumčarenje svuda prisutno i da ne preza od mesta, vremena ili obima.
Roba, proiizvedena na Dalekom Istoku sa oznakama poznatih evropskih i svetskih proizvođača, ulazi na različite načine na evropsko tržište gde, ponuđena za desetorostruko niže cene i kvalitet, direkno ugrožava originalne proizvode i samo tržište.
Krijumčarenje je međunarodni posao, koji, za razliku od agencija i službi koje bi ga trebale sprečiti, ne poznaje nacionalne granice i zakone. Predstavnik za medije britanske organizacije za borbu protiv pronevera, "SFO", Dejvid Džons:
"Važno je da se shvati da kriminalci ne priznaju međunarodne granice, u kojima moraju da rade agencije za provođenje zakona i borbu protiv kriminala. Zato je od vitalne važnosti da se poboljša saradnja, posebno u okviru EU. To se ne odnosi samo na praktične akcije na terenu, već i na razmenu informacija, davanje podrške i mi, jednostavno, moramo da međusobno komuniciramo".
Evropljani žele bezbedne granice i kada je u pitanju ilegalna imigracija - nekontrolisan priliv ljudi koji, uglavnom iz ekonomskih razloga, biraju Uniju kao novo pribežište. To pitanje budi strasti i na njemu se ruše koncepcije brzog širenja evropske asocijacije država. Za evropske komesare, reč je o izazovu gde na jednoj strani stoji zaštita osnovnih ljudskih sloboda, a na drugoj, legitimni zahtevi Evropljana za bezbednim i spokojnim životom. Evropski komesar za unutrašnje poslove i pravdu, Franko Fratini:
"Sa jedne strane, unutar evropskih granica, moramo garantovati slobodu kretanja, a sa druge, ozbiljnu kontrolu i pravila koja ćemo primenjivati na našoj vanjskoj granici".
Objektivno, još je dosta posla pred državama regiona do trenutka kada će potpuno nestati vizna ograničenja kakava sada postoje pred njihovim građanima koji nameravaju da putuju u EU - grdanja efikasnog mehanizma kontrole granica, kakav traži zvanični Brisel, je spor ali saglediv posao- teža i mukotrpnija je gradnja poverenja Unije da sa druge strane stola ima pouzdanog partnera, koji deli iste standarde i vrednosti.