Sijalice sa užarenim vlaknom, kakve se i danas najčešće koriste, pronadjene su pre više od 130 godina.
Takav način dobijanja svetla je veoma neefikasan jer se 90 odsto energije troši na emitovanje infracrvenog zračenja, odnosno na zagrevanje okolnog vazduha, a samo deset odsto na emitovanje vidljivog zračenja, odnosno svetla. Procenjuje se da više od dvadeset odsto energije koju troši procečna velika zgrada u Americi, odlazi na rasvetu. Neonsko svetlo je nešto efikasnije, ali suviše hladno za korišćenje u kući. Novi materijal koji obećava da najzad pošalje klasične sijalice u penziju su organske svetlosne diode - skraćeno OLED. Većina ljudi zna šta su takozvani ”ledovi,“ sitna svetleća tela, u raznim bojama, koja se sada ugradjuju u sve moguće uredjaje - od kućnih stereo aparata i registar-kasa u prodavnicama do svetlećih reklamnih panoa na zgradama. Organske svetleće diode idu korak dalje, jer daju svetlo najbliže prirodnom svetlu, a pri tom se ne zagrevaju i troše vrlo malo struje. Neki naučnici čak misle da će biti moguće proizvesti organske diode koje gotovo svu energiju pretvaraju u svetlo. Novi materijal može da se nanosi na plastiku ili staklo, što znači da bi svetleća tela od OLED dioda mogla da imaju bilo kakav oblik, i čak da budu savitljiva. Kul! Jedino nerešeno pitanje ostaje kako sprečiti da vlaga iz vazduha prodire u OLED sijalice zbog čega imaju relativno kratak vek trajanja. Organske diode već se koriste u nekim mobilnim telefonima i MP3 plejerima.