Razlog za to je što se latinski koristi u nauci, medicini i pravu. Latinski je istovremeno i koren velikog broja reči u puno savremenih jezika – poput španskog, italijanskog, francuskog, portugalskog, rumunskog i engleskog!
Čak i kada se kaže «mrtav» jezik, postoje razlike – mrtav na način kao što je to u slučaju latiskog, ili stvarno mrtav poput stotina izumrlih jezika koje su koristili prastanovnici Severne Amerike. Te jezike više niko ne govori. Jedan od razloga je i taj što većina njih nije imala svoje pismo, a i zbog toga što su neka indijanska plemena potpuno iščezla, ili su prihvatila engleski ili francuski, koji su postali dominantni jezici. Na taj način je došlo do prekida u usmenom predanju i ti jezici su umrli. Međutim, sada se radi na oživljavanju velikog broja tih mrtvih jezika i to ne samo iz naučne radoznalosti. Revitalizacija starog jezika, za neka od indijanskih plemena predstavlja meru ponosa.
Obnovljeni jezici, poput ALGONKVIANA, koji je korišćen na tlu države Virdžinija, mogu da nađu i savremenu primenu – kao što se dogodilo u filmu «Novi svet» gde su filmski domoroci bili u stanju da ga uverljivo koriste. Ipak, oživljavanje mrtvih jezika je veoma težak posao, posebno kada nema nikakvih pisanih tragova. Stručnjaci tada moraju da se oslanjaju na vrlo grube beleške koje su pravili engleski doseljenici, koji su nastojali da fonetski zabeleže pojedine indijanske pojmove, onako kako su ih oni čuli. Odumiranje jezika nije ograničeno samo na američko tle. U tekstu koji je nedavno objavljen u dnevniku «Njujork Tajms», Ajvs Godard iz Smitsonijana je izneo procenu da će u narednih stotinu godina – ako ne budu preduzeti koordinisani koraci na njihovoj zaštiti i prenosu na mlađe generacije – izumreti polovina od sada postojećih 6 hiljada jezika. Odnosno biće MORTUUS, kako se to kaže na latinskom – pod uslovom da znamo da ga govorimo.