U novom izveštaju ”Norveškog saveta za izbeglice“ navodi se da je broj ljudi, koji su zbog konflikata raseljeni unutar svojih zemalja, neznatno pao tokom 2005. godine, ali se dodaje da je kriza u tom pogledu i dalje na alarmantnom nivou.
U istom izveštaju se beleži da interno raseljenih lica ima dvostruko više u svetu nego izbeglica. Pomenuti izveštaj upozorava da bi problem unutrašnje raseljenih lica mogao da izazove regionalnu nestabilnost.
Najnoviji podaci ukazuju da je krajem 2005. godine unutar svojih zemalja bilo raseljeno 23,7 miliona ljudi. To je manje od 25, 3 miliona prethodne godine. Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, Jan Egeland, izjavio je da se više od polovine ljudi raseljenih internim konfliktima nalazi u Africi.
”Kao generacija, u Africi smo manje uspešni nego u bilo kom drugom delu sveta. Tužno je kako postižemo napredak na svim drugim kontinentima, ali ne uspevamo u Africi.“
Interno raseljena lica su posebno ranjiva. Pošto nisu prešla medjunarodnu granicu, nemaju ista prava na pomoć i zaštitu kao izbeglice. U istom izveštaju se navodi da su raseljena lica najviše zapostavljena grupa na svetu. Takodje se beleži da su mnogi koji beže od konflikata žrtve proizvoljnih ubistava, silovanja, sakaćenja i torture. Njihove kuće su uništene dok je njihovo vlasništvo pokradeno. Nemaju pristup hrani, skloništu, zdravstvenoj nezi, školama i poslovima. Gospodin Egeland navodi da interno raseljena lica žive na ivici ambisa.
”Četrnaest miliona njih žive u stalnom strahu da će biti ubijeni, večeras ili sutra. 75 do 80 odsto njih su žene ili deca. Šest miliona od tih 14 miliona nema nikakvu zaštitu od sopstvene vlade.“
U istom izveštaju se navodi da je Sudan, sa preko pet miliona interno raseljenih lica, i dalje na vrhu liste zemalja sa najvećim brojem raseljenih. Iza Sudana su Kolumbija, Uganda, Demokratska republika Kongo i Irak. Egeland krivi medjunarodnu zajednicu što nije izvršila veći politički pritisak na vlade da pomognu i zaštite interno raseljena lica. Medjutim, on glavnu krivicu baca na lokalne lidere zbog toga što vode ratove i sprovode masakre koji stvaraju krizu raseljenih lica. Jan Egeland zaključuje da je vodjstvo u afričkim zemljama poslednjih 20 godina bilo užasavajuće.