«Ima ohrabrujućih znakova koji upućuju na to da ima nade da će Srbija ipak naći svoj put napred, umesto da nazaduje i misli retrogradno», ocenjuje za Glas Amerike Džon Lempi, profesor Merilendskog univerziteta i viši naučni saradnik centra Vudro Vilson u Vašingtonu. Džon Lempi je organizaciji Istočnoevropskih studija centra Vudro Vilson ove sedmice održao predavanje «Čekić i nakovanj: Srbija izmedju Kosova i izazova Evropske unije.»
Iznoseći utiske o nedavnoj poseti Srbiji, Džon Lempi je ukazao na veliki broj komplikovanih pitanja sa kojima se suočava Beograd - izručenje Mladića, referendum u Crnoj Gori, status Kosova, put ka Evropskoj Uniji, stanje medija i ekonomije...
Veliku političku koaliciju, koja je smenila Miloševićev režim, javnost više ne podržava tako snažno kao ranije, ocenjuje Lempi i ukazuje da su stranke predsednika Tadića i premijera Koštunice gorko podeljene, dok G17 potresaju finansijski skandali.
«Sve to izaziva apatiju kod birača i priklanjanje radikalnoj opciji», smatra Lempi.
Podsećajući na rok koji je EU dala Srbiji da reši problem saradnje sa Haškim tribunalom i tom sudu izruči Ratka Mladića, Lempi kaže da ne veruje da srpska javnost podržava za najtraženijeg haškog begunca, a da je istovremeno podrška za ulazak u EU još izrazita.
Govoreći o odnosima Podgorice i Beograda čiji bi karakter trebalo da bude utvrđen na referendumu 21. maja, Lempi je podsetio da Srbija i Crna Gora već imaju odvojene carinske, monetarne i poreske sisteme, ali da ga brine to što se ne razmatra situacija nakon referenduma.
«Mislim da je za budućnost regiona bitno da Srbija i Crna Gora budu povezane i međusobno i sa ostatkom regiona. Zabrinut sam što nema nekog plana «B», za slučaj da se Srbija i Crna Gora ne razdvoje, odnosno da rezultat referenduma bude sporan», kaže Lempi.
Ekonomska situacija u Srbiji je «teška, ali svakako manje beznadežna u smislu članstva u EU, nego što veći deo javnog mnjenja to veruje».
Strane investicije su udvostručene kao i društveni proizvod i prihodi od poreza, a izveštaj Svetske banke kaže da se Srbija vrlo brzo pomera sa dna.
Ipak, kaže Lempi, «najteže pitanje za Beograd je rešavanje statusa Kosova». On se nada da su i Beograd i Priština svesni da bi njihov medjusobni dogovor bio bolji i, dugoročnije gledano, legitimniji od rešenja koje bi nametnula međunarodna zajednica.
«O uslovnoj nezavisnosti i nezavisnosti trebalo bi da pregovaraju srpska i albanska strana. Medjunarodna zajednica se u tom smislu nada sporazumu… Trenutno nijedna strana ne prihvata podelu severno od Ibra kao «najmanje loše resenje,» dok se ja pitam da li je možda ta podela ipak i najbolje resenje. Moj utisak je da ceo region, uključujući i Albaniju, želi sporazumno rešenje. Ja iskreno verujem da je srpska strana spremna da pregovara sa kosovskim Albancima u potrazi za kompromisom -- da je mnogo više spremna na to, nego što to veruje i medjunarodna zajednica», kaže Lempi.
Lempi je skeptičan kada govori o ekonomskoj održivosti potencijalno nezavisnog Kosova:
«Kakav god status bude za Kosovo, ako ono ne bude imalo ekonomske veze sa Srbijom, nema šanse da opstane bez medjunarodne podrške i pored onoga što je već uradjeno».
Da bi se Srbija suočila sa svim izazovima i izbegla izolaciju, srpski političari treba da odrade svoj deo posla i da se prisete reči Zorana Djindjića: «Ako ne uspemo, jedini razlog smo mi sami». Ali i Zapad treba da obavi svoj deo posla, zaključio je Džon Lempi.