U vašingtonskoj Nacionalnoj galeriji umetnosti otvorena je retrospektivna izložba radova ovog umetnika, koji se smatra pretečom kubizma i savremenog slikarstva uopšte. Oko 120 ulja na platnu, crteža i litografija na izložbi radova ovog velikog umetnika post-impresionističke ere, odražavaju intenzivnu emocionalnu vezu Sezana sa njegovim voljenim mestom Eks o Provans. ”Rodio sam se ovde i umreću ovde, često je govorio Sezan dodajući: Da nisam iskreno zaljubljen u ovaj predeo otišao bih odavde.“
Pitali smo kustosa Filipa Konisbija na šta je najviše obratio pažnju kad je stvarao koncept ove izložbe:
”Sezan se tradicionalno smatra ocem moderne umetnosti 20. veka. Ova izložba pak ima za cilj da ga prikaže više u svetlu u kojem je on sebe video, odnosno da baci svetlo na aspekt Sezana kao majstora devetnaestog veka, u tradiciji velikih sikara pejsaža. Postavka posebno skreće pažnju na duboku vezanost za njegov rodni Eks O Provans.“
Želeli smo da znamo da li se kustos Konisbi slaže sa nekim istoričarima umetnosti, koji Sezana smatraju za ekstravagantnog stvaraoca, koji je spalio sve udžbenike umetnosti i položio kamen temeljac za radikalne slikare koji su usledili nakon njega:
”On je svakako bio izuzetno inteligentan, promišljen slikar i jedan od velikana u istoriji umetnosti. Nesumnjivo je da je imao ogroman uticaj. Na primer, njegov koncept forme uveliko je uticao na Pikasa i kubiste 1906., dok su njegove veoma intenzivne boje i široki potezi kičice uticali na Matisa i foviste 1905. Drugim rečima bio je prekretnica izmedju velikih slikarskih pokreta 20. veka.“
Blještavo svetlo mediteranske obale odslikano je na ovim pejsažima sa vijaduktima i stenovitim brdima. Sa obale Sredozemnog mora, izložba nas dalje vodi u provansalsko selo GARDANNE gde je Sezan studirao uglaste forme kuća koje su se pele u brda i gradić BELLEVUE, gde je pronašao najbolja mesta za svoje najviše artikulisana klasične vizure planine Sainte Victoire, iznad doline reke ARC. Neki od Sezanovom srcu najdražih motiva prirode nastali su na imanju Šato Noar , gde je iznajmio stan. Monumentalne kompozicije kupačica nastale su u umetnikovom ateljeu u mestu LES LAUVES. U svojoj porodičnoj kući Sezan je naslikao neke od svojih najpoznatijih pejsaža, kao i dubinske potrete članova svoje porodice. ”Da bi mogao dobro da naslikam neki pejsaž moram da se upoznam sa njegovom geološkom strukturom. Dirnut sam takvim stvarima“, govorio je Sezan.
Umetnik je bio duboko uveren da slike nastale u studiju nikada ne mogu da budu tako dobre kao one naslikane na otvorenom prostoru i stoga je vrlo rano u svojoj karijeri doneo odluku da, što je god moguće više slika u prirodi. Veleposedničko zdanje pod imenom Jas de Bouffan (Žas de Bufan) - Kuća vetra - koje je njegov otac kupio krajem devetnaestog veka, bila je večna inspiracija i Sezanova dugogodišnja rezidencija. Kasnije u životu kad je umetnik postao svesniji sosptvene smrtnosti počeo je da slika daleko sumornijim bojama. Kako je sam govorio: slikati znači beležiti osećanja bojom. Pred kraj života Sezan se vraća pejsažima u blizini Eksa. Ta platna imaju bezvremenski kvalitet, ali su istovremeno daleko od statičnih. Potezi slikarskom četkom povremeno odražavaju gotovo grozničavu aktivnost.
Ova dela su igra izmedju svetla i senke bogatih, gotovo pohotnih boja. Medju njegovim kasnijim radovima ističu se portreti Sezanovog vernog vrtlara Valijea. Ovaj je posebno dirljiva meditacija o poznom dobu i veoma liči na Rembrantove portrete, po ozbiljnosti raspoloženja modela kao i po maniru širokog poteza kičicom. To je istovremeno možda poslednji Sezanov rad, jer je neposredno po njegovom završetku preminuo. Forma je u potpunosti zadovoljena kad su boje najbogatije, smatrao je veliki umetnik. Mnogi kritičari smatraju da se retko može videti ovako inspirativna izložba. Pitali smo kustosa Konisbija koji su glavni razlozi za to:
”Divno je to čuti od kritičara. Čak i ja doživljavam ovu izložbu kao daleko bogatije, suštinskije i zgusnutije iskustvo no što sam očekivao. Mislim da je razlog to što smo odabrali ograničeniju tematiku, a ne čitav opus. Akcenat je na izvesnim aspektima životnog dela, u ovom slučaju vezanost umetnika za Provansu. To svemu daje dubinu koja bi u suprotnom bila izgubljena. Sezanovi kasni radovi postaju gotovo apstraktni. Cilj umetnika bio je da širokim potezom kičice zabeleži senzaciju svetla i boje koju je video u prirodi. On zapravo na slici kreira harmoniju koja je paralelna sa lepotama same prirode.“
Evidentni stepen Sezanove vezanosti za njegovu rodnu Provansu gde je naslikao neka od svojih najvećih dela, zaključuje kustos Filip Konesbi, verovatno je najprivlačniji apsekt ove postavke koja je posetioce privukla u Nacionalnu galeriju u tako rekordnom broju.