Dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici nastavljaju globalni rat protiv terora, ne prestaju da se postavljaju pitanja o legalnom kontekstu ove nove, nepredvidive forme sukoba.
Kenet Anderson, profesor međunarodnog prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu i naučni suradnik Huverovog instituta, kaže da nikakav uobičajeni postupak sprovođenja zakona niti pravila ratovanja, ne mogu da regulišu borbu sa neuhvatljivim, raštrkanim terorističkim grupama. Ipak, on smatra da neka vrsta regulacije ima suštinsku važnost, jer rat može da potraje decenijama.
«Potpuno sam ubeđen u to i u tim okolnostima mislim takođe da je potpuno neprihvatljivo reći ‘mi, izvršna vlast, imamo prirodno pravo da radimo šta god mislimo da je potrebno’», kaže Anderson i dodaje da administracija, da bi održala domaću i međunarodnu podršku za rat protiv terora, mora da zatraži od Kongresa da usvoji nove zakone koji se odnose na stvari kao što su prismotra, pritvaranje i ispitivanje osumnjičenih terorista.
«Ne mislim da će se rat protiv terora voditi u smislu planske politike, sem ako administracija nije voljna da iznese ovo pitanje pred Kongres i nađe načine da uvede neku vrstu sveobuhvatnog zakonodavstva koje će regulisati vidove rata protiv terora», kaže Anderson.
Još jedan učesnik konferencije, izvršni direktor Centra za politiku otvorenog društva i viši naučni saradnik u Centru za američki napredak, Morton Halperin, saglasan je da je za uspešan rat protiv terora potrebna saradnja američkog naroda, Kongresa i sudova. Takođe je potrebna saradnja stranih zemalja, koja će se teško dobiti ako Amerika ne bude igrala prema opšte prihvaćenim pravilima.
«Želimo da svi oni, vlade stranih zemalja i njihovi narodi, veruju da vodimo zakonitu borbu, koja zaslužuje njihovu podršku i saradnju», kaže Halperin, koji je inače saglasan da teroristi treba da se tretiraju različito od običnih kriminalaca ili neprijateljskih vojnika. Međutim, on smatra da mora da postoji način da se proveri da li vlast raspolaže dovoljnim razlozima da svrsta osumnjičenog u tu specijalnu kategoriju.
«Najmanje što treba zadovoljiti je dužan postupak i zakonitost za odlučivanje ko je terorista, ili pobunjenik ili neko ko je zaratio sa Sjedinjenim Državama», kaže Halperin.
Kontraadmiral Džon Hatson, ugledni vojni pravnik, koji trenutno radi kao dekan i predsednik Centra za pravo «Frenklin Pirs», tvrdi da glavni problem nije odsustvo zakona, nego nedostatak volje da se oni primene u novoj situaciji.
«Nama nisu potrebni novi međunarodni zakoni. Ne trebaju nam ni novi domaći zakoni. Postoji mnogo knjiga o ratu protiv terora. Ono što nam je potrebno jeste hrabrost i uverenje da sprovedemo zakone koji već postoje.»
Hatson kaže da je kršenje utvrđenih pravila vojnog ponašanja i humanog tretmana zarobljenika, neprihvatljivo. On smatra da ono ugrožava i same moralne temelje antiterorističke kampanje.
«To pokreće pitanje šta stvarno znači pobeda. Ako izgubimo i svoju dušu pokušavajući da postignemo vojnu pobedu, na posletku ćemo izgubiti rat protiv terora», ističe Hatson.
Međutim, Endru Mekkarti, viši naučni suradnik Zadužbine za odbranu demokratije, kaže da ipak nije verovatno da će Amerikanci «da izgube svoju dušu». Oni neće da smetnu s uma ko su i šta im je cilj. Mekkarti ukazuje da u ratu s terorom nacionalna bezbednost potiskuje u stranu uobičajeni dužni proces. Što se tiče modernog međunarodnog prava, Mekkarti smatra da ono teži da zanemari suverenitet država i njihovo pravo na samoodbranu.
«U vrsti poretka kojim se bavi međunarodno pravo, jedino bi mogao da se sugeriše odgovor na terorizam koji uspeva samo oglušivanjem o ratne zakone i priziva novi pravni režim koji nije usmeren na čuvanje civilnog stanovništva, nego uistinu na oboružavanje terorista dodatnim pravima i zaštitom. «
Mekkarti tvrdi da rat protiv terora ima jednostavan, praktičan cilj, koji ne bi trebalo ispustiti iz vida u pravnim razmatranjima.
«Rekao bih da je rat protiv terora jasno usmeren prema iskorenjivanju ekstremističkog islama, u smislu da mora da se prekine njegova moć da projektuje silu. Ne bih rekao da će rat protiv terora za nas imati bilo kakav drugačiji kraj ili soluciju», kaže Mekkarti.
Većina učesnika konferencije u američkom Institutu «enterprajz» je zaključila da rat protiv terora predstavlja novi, izuzetno složen zbir problema i zahteva radikalno novi pristup, za razliku od bilo kojeg dosadašnjeg konflikta u američkoj istoriji. Ipak, učesnici nisu uspeli da se saglase u pogledu same potrebe za nekim novim legalnim normama za vođenje globalne borbe i postizanje pobede.