Linkovi

Pojedini zvaničnici nagoveštavaju mogućnost vojnog udara na Iran


Očekuje se da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija idućeg meseca preduzme korake u vezi sa iranskim nuklearnim programom. Rasprava će se usredsrediti na to kako izvršiti pritisak na Iran da odustane od pravljenja nuklearnog oružja.

Istovremeno sa porastom zategnutosti između Irana i međunarodne zajednice, pojačava se i retorika. Pojedini izraelski i američki političari, zajedno sa članovima administracije predsednika Buša, govore da su sve opcije otvorene, što je šifra za vojni udar. Državni sekretar Kondoliza Rajs, prošlog meseca u Londonu je govorila o vojnoj opciji.

«Što se tiče vojnog pitanja, rekli smo da ono nije na dnevnom redu, jer verujemo da je diplomatiji ostalo još mnogo prostora. Postoji diplomatsko rešenje koje treba da razmotrimo. Posle svega, izlazak pred Savet bezbednosti nije kraj diplomatije, nego diplomatija u drugačijem, jačem kontekstu. Ipak, predsednik Sjedinjenih Država ne uklanja opcije sa stola. I da budem iskrena, ne mislim da bi ljudi hteli da predsednik Sjedinjenih Država skloni opcije sa stola.»

Stručnjaci podsećaju na izuzetak: izraelski napad na iračku nuklearnu elektranu Osirak, 1981. Džems Dobins, stručnjak za bezbednost iz Korporacije «Rend», kaže da taj napad, bez obzira što je pogon uništen, nije prekinuo irački nuklearni program.

«Mnogi veruju da je on ubrzao, a ne usporio irački nuklearni program. Svakako ga nije prekinuo. U svakom slučaju, Sjedinjene Države su verovale – pogrešno, kao što se ispostavilo – da je Irak imao nuklearni program čak i 2003, kada smo izvršili invaziju. Prema tome, taj napad svakako nije uklonio opasnost.»

Mnogi stručnjaci kažu da izraelski napad na jedan nuklearni pogon ne može da se poredi sa sadašnjom situacijom u Iranu. Oni tvrde da su Iranci izvukli pouke iz iračkog iskustva sa Osirakom, a među njima je i Kristofer Prebl, stručnjak za inostranu politiku u Institutu «Kejto».

«Izazov je to što izgleda da je iranski nuklearni program geografski prilično raširen po celoj zemlji. U nekoliko slučajeva je smešten u blizini naseljenih centara. Prema tome, ideja o hirurški preciznom udaru – ako tako nešto uopšte postoji – ne može da se primeni na iranski slučaj. Potpuno je neverovatno, čak i pristalice vojne akcije priznaju da je sasvim neverovatno da bi vojni udar potpuno – potpuno i nepovratno uništio iranski nuklerani program.»

Mnogi stručnjaci upozoravaju protiv vojnog napada na Iran, jer će, za razliku od Iraka 1981, Iran da uzvrati. I to će da uzvrati veoma oštro na brojnim frontovima. Semi Salama, iz Instituta za međunarodne nauke u Montereju, kaže da će Iran to da vidi kao objavu rata i da će da napadne izraelske ciljeve i američke trupe.

«Postoji bojazan da će iranski obaveštajci, na jugu Iraka, u suštini da započnu sukob, sukob širokih razmera američkih trupa u Iraku i zapadnih trupa – to bi naravno bili Britanci – sa šiitskom zajednicom u Iraku.»

Mnogi stručnjaci kažu da bi opasnost od vojnog udara na Iran mogla da prisili Iran da sedne za pregovarački sto. Ali o vojnom udaru bi trebalo da se razmišlja tek pošto se iscrpe sve diplomatske mogućnosti, a ti stručnjaci tvrde da to još nije slučaj. Oni kažu da Ujedinjene nacije i Međunarodna agencija za atomsku energiju treba da pronašu kreativno rešenje da bi se sprečilo da ova kriza izmakne kontroli.

XS
SM
MD
LG