Linkovi

Koledži i univerziteti u Americi smatraju se uporištima slobodne misli i govora


Medjutim, poslednjih godina, kako u Americi jačaju konzervativni politički trendovi, konzervativno orijentisani studenti počeli su da dovode u pitanje ono što smatraju za dominaciju liberalnih pogleda na univerzitetskim kampusima. Sa druge strane, ti pokušaji konzervativnih studenata da iskažu svoja ubedjenja mnogi vide kao ograničavanje sopstvenih sloboda.

Ovo je redovni skup konzervativnih studenata na vašingtonskom univerzitetu «Džordžtaun», tokom vikenda. Konzervativni studenti šalju upozorenja širom Amerike i poručuju liberalnim profesorima da ograničavaju njihovu slobodu govora u učionicama i na kampusima. Aleksandar Bozmoski je organizovao ovaj skup pod nazivom - vratite kontrolu nad «Džordžtaunom», kako bi manifestovao solidarnost sa drugim konzervativnim studentima širom Amerike.

«Ako se na času o socijalnoj politici izjasnite protiv abortusa imate protiv sebe profesora i 30 aktivista za pravo na abortus. To je vrlo neugodna situacija ako niste u stanju da se suočite sa njom.

'Studenti za akademske slobode' - grupa koju finansira konzervativni aktivista Dejvid Horovic, pokušava da isposluje usvajanje 'Povelje o akademskim pravima' na kampusima i u skupštinama saveznih država. Sara Dougan je koordinator ove grupe za aktivnosti na univerzitetima.

«Problem je što profesori koriste učionice da bi širili svoja uverenja, da bi delovali kao aktivisti umesto kao obrazovni radnici.»

U 'Povelji o akademskim pravima' se izmedju ostalog navodi da politička ili verska uverenja ne bi trebalo da budu faktor kod donošenja odluka o zapošljavanju na univerzitetima, dok bi ocene studenata trebalo da budu odraz isključivo njihovog poznavanja gradiva i logičnih odgovora, a ne njihovih političkih i verskih uverenja. Džonatan Najt, direktor odseka za akademske slobode i status prosvetnih radnika, u Američkom udruženju profesora koledža, smatra da je 'Povelja o akademskim pravima' - loša ideja.

«Mislimo da je to pogrešno i da ide u pogrešnom pravcu. Protivimo se toj ideji zato što bi kriterijume prosvetnih radnika zamenila kriterijumima političara - kada se radi o izbalansiranom pristupu u učionicama, u ocenjivanju studenata i odlukama o zapošljavanju.»

Keterin Bojl, student na univerezitetu «Džordžtaun» i koordinator za politička pitanja u Udruženju republikanskih studenata u Vašingtonu, smatra da je 'Povelja o akademskim pravima' potrebna na njenom univerzitetu.

«Ponekad, ako imate suviše izražena političke gledišta profesori će smatrati da ih ugrožavate. Jer, oni su profesori, prošli su kroz 20 godina obrazovanja i znaju o čemu govore. Prema tome, zašto da im sada neki student kaže da li su u pravu ili ne ili da im kaže da se ne slaže sa njima.»

Rasprava o akademskim slobodama stigla je i do skupština desetak saveznih država. Za sada, ideja o 'Povelji o akademskim pravima' nije naišla na značajniju podršku pošto zakonodavna tela većinom poštuju autonomiju univerziteta i njihovo pravo da odredjuju način na koji funkcionišu.

XS
SM
MD
LG