Stručnjaci procenjuju da više od 24 miliona ljudi u svetu pati od demencije, gubitka mentalnih funkcija među kojima su i pamćenje i sposobnost za logičko povezivanje. Međutim, izgleda da postoji način da se smanji šansa za razvoj te bolesti.
Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest. Za nju nema leka i stručnjaci predviđaju da će se broj slučajeva demencije drastično povećati u narednim decenijama, naročito u zemljama u razvoju. Iako od nje oboljevaju većinom stariji ljudi, istraživanja pokazuju d demencija nije neizbežni pratilac starenja. Šef istraživačkog tima Erik Larson kaže da su učesnici novog istraživanja koji su vežbali najmanje tri puta nedeljno, 40 odsto manje podložni Alchajmeru od onih koji ne vežbaju.
«Zaključak je da opadanje moždanih mogućnosti u starosti nije neizbežno. Na to može da se utiče na primer redovnim vežbanjem», kaže doktor Larson.
Svi dobrovoljni učesnici istraživanja su imali više od 65 godina i podvrgnuti su testovima pamćenja, a među 1700 učesnika je bio i Voren Rejmond.
«Nije mi svaki put bilo lako da vežbam. Ali sam bio rešen da to radim. To mi je povećalo samopouzdanje i povećalo psihičku kondiciju», kaže Rejmond.
Vežbe u ovom istraživanju su bile raznovrsne, od jednostavnog istezanja, do intenzivnijih aktivnosti kao što su plivanje, pešačenje, duže šetnje, ritmičke vežbe i dizanje tegova. Doktor Larson kaže da su najviše koristi imali oni koji su najpredanije vežbali. Ipak, redovno vežbanje nije garancija. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, demencija se razvila kod 158 učesnika, ali Larson kaže da vežbanje ipak može da uspori razvoj bolesti. Mnogi stručnjaci su saglasni da povezivanje vežbanja i demencije ima smisla i da je saglasno sa rezultatima drugih studija. Oni ukazuju da vežbanje povećava dotok krvi i kiseonika u mozak i može da smanji «talog» u mozgu koji se dovodi u vezu sa Alchajmerovom bolešću. U jednom eksperimentu sa miševima, upoređen je mozak miševa koji su trčali uz točak i onih koji se nisu kretali. Ustanovljeno je da je «talog», odnosno velike bele mrlje koje se vide na ovom snimku, bio za trećinu manji kod miševa koji su «vežbali», kaže Ron Piterson, koji vodi istraživanje Alchajmerove bolesti u Klinici «Mejo».
«To nam je dalo nekakvu stvarnu fiziološku potvrdu da bi mogla da postoji direktna veza između vežbanja i širenja taloga u mozgu», kaže doktor Piterson.
Stručnjaci se nadaju da će dalja istraživanja pokazati da li određena vrsta vežbanja, intenzitet i trajanje, imaju ikakav uticaj na usporavanje progresije ili smanjenje broja slučajeva demencije.