Novi generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, sa sedištem u Parizu, - bivši meksički ministar finansija Anhel Guria, izjavio je da bi ta organizacija trebalo da se usredsredi na interne prioritete, pre nego što razmotri moguće članstvo novih ekonomskih giganata kao što su Kina i Indija.
Ministar Guria potvrdio je da novi ekonomski giganti poput Kine, Brazila i Indije ne mogu biti ignorisani. Medjutim, u jednom intervjuu u Parizu, Guria je rekao da bi organizacija prvo morala da razjasni pitanja koja se odnose na proces donošenja odluka i gde da uloži svoja sredstva pre nego što uzme u razmatranje kontroverzno pitanje proširenja.
“Nije moguće, realno ili delotvorno da razmatramo pitanje proširenja pre nego što razmotrimo način uprvljanja. Ne možete da pozovete nove članice, ukoliko ne predočite način na koji ćete donositi odluke. Šta će te zemlje dobiti za svoj novac? Koliko će ih to koštati? I sa koliko sredstava će učestvovati ?“
Pitanje učlanjenja novih zemalja u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj je osetljive prirode. Organizacija je osnovana 1961, kao naslednik tela koje je upravljalo Maršalovim planom u Evropi posle drugog svetskog rata. Medjutim, danas ova organizacija više nema raniju reputaciju kluba bogatih. Njenih 30 članica daje samo 60 odsto svetske ekonomske proizvodnje, što će se verovatno smanjiti za oko 40 odsto do 2020. godine.
Sadašnje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj podeljene su po pitanju politike prihvatanja odredjenih zemalja. SAD bi, na primer, želele da zemlje kao Izrael, Čile i neke zemlje jugoistočne Azije budu prihvaćene. Evropa favorizuje baltičke i druge zemlje u regionu.
Guria, koji će u junu postati novi šef Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, rekao je da i ako nove zemlje kao što je Kina ne budu postale punopravne članice, one mogu da budu aktivne u organizaciji.
U prethodnom intervjuu, on je takodje rekao da želi da poboljša ugled Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj za koju kritičari kažu da predstavlja ostatak iz perioda hladnog rata. Guria inače za svetsku privredu predvidja osrednji ekonomski rast ove godine, upozoravajući na rizike u vezi sa visokim cenama nafte, zastalim pregovorima o svetskoj trgovini i zabrinjavajućim deficitom SAD i nekih drugih vodećih ekonomskih sila.