Linkovi

SAD suočene sa novom vrstom neprijatelja


Da li su potrebne promene u načinu na koji se obaveštajni podaci prikupljaju, i šta bi bile posledice takvih promena?

Pre više od 220 godina Džordž Vašington je uputio prve američke tajne agente da prikupljaju podatke o aktivnostima Britanaca za vreme Američkog rata za nezavisnost. Jedna od najdragocenijih informacija koju je dobio nije potekla od špijuna, već iz presretnute neprijateljske pošte, koja je otkrila da britanska flota namerava da spase generala Čarlsa Kornvolisa i njegove vojnike koje su američke snage držale pod opsadom u Jorktaunu. Kornvolis se predao, i Amerika je dobila svoju nezavisnost.

U današnje vreme, vodeća američka obaveštajna organizacija je Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), osnovana 1952. godine. Za razliku od Centralne obaveštajne agencije koja prikuplja podatke sa terena do kojih dolaze agenti, desetine hiljada inženjera, fizičara, matematičara, lingvista, i kompjuterskih eksperta nacionalne agencije sluša svetske komunikacije. Oni analiziraju podatke sa špijunskih satelita, razvijaju tajne šifre i dešifruju kodove drugih zemalja. Pored podzemnih prostorija sa super-kompjuterima na blizu pet hektara izmedju Vašingtona i Baltimora, NSA širom sveta ima svoje punktove za prisluškivanje, i satelite koji kruže oko Zemlje.

Džejms Bamford, autor dve knjige o agenciji, The Puzzle Palace i Body of Secrets, podseća da je prvobitna misija organizacije bilo špijuniranje Sovjeta.

«NSA je formirana sa jednim ciljem – da rano upozori na iznenadni sovjetski nuklearni napad. Sovjetski savez je uvek imao intenzivne komunikacije. Mornarica je komunicirala sa brodovima, vazduhoplovstvo sa pilotima, a armija sa jedinicama na terenu. NSA je samo sedela i prikupljala te podatke, većina je dešifrovana i izveštaji poslati sedištu agencije. Čitav Sovjetski savez bio je okružen njenim stanicama za prisluškivanje.»

No mnogi analitičari podsećaju da su današnji neprijatelji Amerike sasvim drugačiji. Piter Ernest, izvršni direktor Medjunarodnog muzeja špijunaže u Vašingtonu koji je 36 godina radio za CIA-u, ukazuje da su neprijatelji poput Al Kaide i drugih terorističkih organizacija teži za praćenje od neprijatelja iz doba hladnog rata.

«S vremena na vreme možete da dobijete podatke o nekom od «džepova» terorističkih organizacija, ali su to pokretne mete. To su ljudi u raznim zemljama koje povezuje jedna ideja, bilo da je reč o al-Kaidi, Talibanima ili islamskom zakonu. Postoji čitav niz ideja koje privlače ljude, posebno one otudjene od ostatka svog društva.»

Drugi analitičari naglašavaju da u eri digitalne tehnologije, neprijatelji kao što je Osama bin Laden imaju jednake šanse u borbi, jer imaju lak pristup najsavremenijoj tehnologiji, Internetu, mobilnim telefonima, i e-mailovima.

U SAD u toku je žestoka debata o onome što Bela Kuća naziva «programom prisluškivanja terorista» koji je sprovodila Nacionalna bezbednosna agencija. Erik Dal, penzionisani obaveštajni oficir i stručnjak sa fakulteta prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts u Masačusetsu, ukazuje da se postavlja pitanje kako regulisati rad nacionalne agencije u digitalnoj eri.

«Veliki deo debate o tome što je Bušova administracija odobrila agenciji da sluša razgovore gde je na jednoj strani američki gradjanin a na drugoj nije, čini debata o novim tehnologijama. Pitanje je šta agencija treba da radi sa novim tehnlogijama kao što su mobilni telefoni i Internet...»

Mnogi analitičari ukazuju da su teroristički napadi 11. septembra zamaglili liniju izmedju stranih obaveštajnih agencija i domaćih službi reda i zakona. Gregori Treverton je analitičar sa Fakulteta RAND u Santa Moniki.

«Morali smo da pretrpimo neuspeh delom i zbog brojnih odredbi koje smo doneli imajući u vidu gradjanske slobode.Posebno smo bili skeptični prema koncentrisanju obaveštajnih podataka ili jačanju policijske moći strepeći da bi to narušilo gradjanske slobode. Ali onda su se pojavili teroristi, koji ne poštuju ni jednu od tih kategorija.»

Profesor Treverton kaže da je u SAD u toku proces izmene propisa kako bi mere u borbi protiv terorizma bile u skladu sa zakonom. On dodaje da, iako su Patriotski zakon i drugi propisi promenili standarde prisluškivanja, cilj je i dalje da se očuva balans izmedju bezbednosti i gradjanskih sloboda.

XS
SM
MD
LG