Američki trgovinski deficit je prošle godine skočio na gotovo 726 milijardi dolara, što je gotovo 18 odsto više nego prethodne godine. To je četvrta godina uzastopno da se taj jaz povećava i još jednom, deficit Sjedinjenih Država sa Kinom je najveći koji je ikad zabeležen sa nekim američkim trgovinskim partnerom. Denijel Grisvold, direktor Centra za trgovinske nauke u vašingtonskom Institutu «Kejto», kaže da deficit nije nešto što bi trebalo da zabrinjava, jer je povećao ulaganja iz inostranstva u Sjedinjenim Državama i vrednost državnih obveznica.
«Trgovinski deficit je u stvari naličje viška kapitala, koji pristiže iz sveta. U tom smislu, trgovinski deficit u Sjedinjenim Državama u izvesnom smislu odslikava poverenje štediša iz celog sveta da iz godine u godinu ulažu stotine miliona dolara u američku privredu. Naravno, to ne može da traje beskonačno, jer će u nekom momentu stranci da kažu da su dovoljno uložili u Sjedinjene Države, a onda će vrednost dolara da padne i trgovinski deficit da se koriguje sam od sebe», kaže Grisvold.
Sjedinjene Države su prošle godine imale deficit od 201 milijarde dolara sa Kinom, što odslikava povećanje od 42 odsto uvoza kineske odeće i tekstila. Američki proizvođači se žale da su hiljade američkih radnih mesta prepuštene zemljama sa niskim nadnicama kao što je Kina, zbog nepravične trgovinske prakse. Pojedini članovi Kongresa optužuju Kinu da veštački održava nisku vrednost svoje valute da bi povećala trgovinsku prednost. Vilijam Klajn, ekonomsita u Institutu za međunarodnu ekonomiju, kaže da za trgovinski deficit Sjedinjenih Država delimično mogu da se okrive stope valutne razmene.
«Kina, Malezija, Hongkong, Singapur i brojne druge zemlje ne dozvoljavaju da se vrednost njihovih valuta poveća u odnosu na dolar», kaže Klajn.
Trgovinski deficit u ovom trenutku iznosi oko 6 odsto ukupnog domaćeg proizvoda, što je dvostruko u odnosu na ono što pojedini ekonomisti smatraju da bi trebalo da bude. To je moguća opasnost za Sjedinjene Države. Što se tiče svetske ekonomije, postoji opasnost da bi tako veliki deficit mogao da destabilizuje strukturu valutne razmene. Međutim, Denijel Grisvold smatra da kratkoročni trgovinski deficit ne bi trebalo da bude problem.
«Ne bi me iznenadilo da trgovinski deficit Sjedinjenih Država nastavi da raste i narednih godina, mada je očigledno da to dugoročno ne bi moglo da se održi. Ipak, i upozorenja da će doći do totalne propasti takođe nisam siguran koliko mogu da traju, a slušamo ih već godinama. Za mene je izazov kako održati otvorenu, fleksibilnu i kompetitivnu američku ekonomiju. Prepustimo to tržištu. Rekao bih da će u tom slučaju trgovinski deficit naći svoju ravnotežu, a prilagođavanja bi trebalo da budu postepena, nipošto drastična», kaže Grisvold.
Administracija predsednika Buša je saglasna sa time i naglašava da će veća američka produktivnost dovesti do smanjenja trgovinskog deficita.