Linkovi

Stranci troše stotine miliona dolara da bi uticali na američku politiku


Pitanje lobiranja, koje je pokušaj da se utiče na političare radi postizanja odredjenog cilja, predmet je brojnih debata u Sjedinjenim Državama zbog nedavnog korupcionaškog skandala u koji su, kako se veruje, umešani i članovi Kongresa.

U Vašingtonu bar po jednom pitanju vlada dvostranačko jedinstvo - zloupotreba lobiranja je problem i vreme je da se povrati poverenje američke javnosti. Do sada je, ipak, pažnja većine medija bila fokusirana na korumpirane lobiste koji zastupaju domaće interese. Medjutim, Centar za integritet javnosti, neprofitna organizacija koja istražuje pitanja državne politike navodi da je lobiranje za strane zemlje takodje problem. Politički urednik u ovoj organizaciji Aleks Not navodi:

”Utvrdili smo da je gotovo 100 zemalja potrošilo novac na lobiranje federalne vlade. Od 1998. godine, one su u to uložile 624 miliona dolara. To je ogromna suma.“

Not ističe da najveći deo novca stranih kompanija koje lobiraju kod američke vlade dolazi iz drugih razvijenih zemalja, medju kojima prednjače Velika Britanija, Nemačka, Japan i Francuska. Te zemlje su zajedno na lobiranje američke federalne vlade od 1998. godine potrošile 423 miliona dolara. Što se drugih zemalja tiče Not dodaje:

”Svakako ima nekih zemalja za koje će se ljudi iznenaditi. Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika, kao i Vijetnam, Kenija, Šri Lanka, Haiti i Pakistan lobiraju kod naše federalne vlade. “

Jedna od zemalja koje se budno prate je i Izrael koji je, po tvrdnjama Centra za integritet javnosti, u periodu od 1998. do 2004. potrošio preko 3,6 miliona dolara za lobiranje kod američke vlade. Istovremeno vlada kontroverza oko Američko-izraelskog odbora za javna pitanja nevladine organizacije, koja troši milione dolara da lobira isključivo u korist Izraela. Američkim gradjanima Ustav garantuje pravo na lobiranje. Profesor finansija sa univerziteta u Bafalu, Majkl Rozef kaže:

”To je sadržano u prvom amandmanu. Postoji pravo na žalbu vladinim institucijama kako bi se izmenile nepravde, a na tome se zasniva i lobiranje.“

Rozef veruje da je prirodno da strane kompanije i vlade takodje žele da lobiraju u Vašingtonu, kako bi promovisale svoje komercijalne interese ili pokušale da utiču na američku politiku. Jedan od načina je da angažuju istaknute bivše američke političare da deluju u njihovu korist. 2004.godine, Bob Dol bivši senator i predsednički kandidat, lobirao je u korist Indonezije. Profesor Rozef kaže da se to ne može osuditi i da ima razloga. Ako Sjedinjene Države recimo saradjuju sa Tajvanom, prirodno je da Kina želi da utiče na ishod. Stručnjaci se ne slažu o tome koliko su lobisti uspešni. Preofesor Rozef ističe:

”Svota novca i intenzitet lobiranja zavise od usluga i subvencija, poreskih stopa i drugih mera koje Američka vlada može da usvoji. Što je vlada moćnija i što su obimnije njene aktivnosti, to je više lobiranja.“

Profesor Rozef sumnja da bi eventualna reforma lobiranja u Kongresu mogla u većoj meri da utiče na lobiranje stranih zemalja. Nove mere će se uglavnom odnositi na veću transparentnost lobiranja. To će, smatra Rozef, otežati lobiranje, ali ga neće okončati, bez obzira da li se radi o američkim ili stranim lobistima.


XS
SM
MD
LG