Da li će objavljivanje karikatura proroka Mohameda u nekim evropskim listovima doprineti daljoj polarizaciji odnosa izmedju Zapada i islamskog sveta bilo je prvo pitanje koje smo postavili domaćinu televizijskog programa ”Hronika Bele kuće” Luelinu Kingu. Razgovor je vodio naš kolega Branko Mikašinović.
King: Najnoviji izliv gneva muslimana neće uzrokovati novi talas polarizacije odnosa izmedju zapada i muslimanskog sveta, ali će definisati i učvrstiti sadašnju polarizaciju, koja je do sada bila često ignorisana.
Mnogi evropski gradovi imaju muslimanske četvriti, geta, koji, sa tekućim demonstracijama u Evropi i širom sveta, ukazuju na novu dimenziju totalne globalizacije i složenost verskih i političkih medjunarodnih odnosa.
Glas Amerike: Vašington je osudio objavljivanje karikatrura, ali se založio za slobodu štampe. Kako objašnjavate činjenicu da u SAD nije došlo do demonstracija muslimana?
King: Muslimanska populacija u SAD je dosta velika, ali je rasuta širom zemlje sa većim brojem u državi Mičigenu oko Detroita i bez velikih koncentracija kao što je slučaj u evropskim gradovima. Kod ovdašnjeg muslimanskog stanovništva postoji bojazan da bi američko društo, ako bi došlo do demonstracija i nereda, moglo da uzvrati neprijatnim osvetničkim merama. Muslimani u SAD ne žele otvoreni sukob sa društvom i mislim da pametno izbegavaju konfrontaciju.
Glas Amerike: Pripadnici manjina u SAD mogu da ostanu ono što jesu, da upražnjavaju svoju veru i običaje, suprotno situaciji u Evropi gde nisu prihvaćeni, niti asimilirani. Kako bi ste procenili proces asimiliacje u SAD i u Evropi?
King: Do sada je proces asimilacije u Americi bio veoma uspešan, ali se ne zna kakav će biti od sada. Uprkos dosadašnjoj uspešnosti principa ”topioničarskog lonca“ u Americi, gde se stapaju razne nacionalnosti, pribojavam se nepredvidivih trendova u svetlu sve većeg naglaska koje neke etničke grupe stavljaju na poreklo i običaje, i njihovu nespremnost da se potpuno asimilišu. Taj relativno novi trend, kao rezultat modernih i brzih komunikacija, inteneta i mogućnosti putovanja, unosi novi aspekat u život emigranata koji su, zahvaljujući modernog tehnologiji, čvršče povezani sa zemljom porekla i stoga podložni većem uticaju tih sredina.
Glas Amerike: U kojoj meri je religija prisutana u globalnim svetskim zbivanjima?
King: Uloga religije u društvu i politici je veoma velika i u SAD. Taj uticaj oscilira uzlaznom i silaznom putanjom. Danas je jačanjem političkog konzervatizma u SAD i Evropi, i njegovom vezom sa fundamentalnim verskim konzervativizmom, religija ponovo našla svoju ulogu na javnoj sceni. Tako na primer, prevremeni prekid trudnoće i naučnoistraživački rad u domenu matičnih čelija ne tretiraju se kao naučna pitanja, već kao etička i verska. Što se tiče reagovanja muslimana na objavljlivanje karikatura, ono bi moglo da izazove reakciju ekstremnih desničarskih verskih elemenata u SAD i Evropi, što bi odnose izmedju zapada i muslimanskih zemalja učinilo još složenijim. Sada imamo jedinstvenu i paradoksalnu situaciju: na jednoj strani fundamentalnu i ustavom zagarantovanu slobodu štampe, a s druge strane inhibiranu štampu. U SAD, samo par listovo je objavilo sporne karikature. Za takvo reagovanje američke štampe nemam objašnjenje. Medjutim, svakome, posebno zapadnjacima i onima koji nisu islamskog porekla, biće teško da ikada razumeju zbog čega se sve ovo dogodilo -- zbog nekoliko karikatura objavaljenih u Danskoj?! Na velike i užasne ratne i prirodne katastrofe i ekonomske situacije nema globalnog regavanja ovih razmera, ali ga, eto, ima na Novom Zelandu, u Africi, Aziji ili u Sarajevu i to zbog objavljivanja karikatura.